Златиборци, Златопедија

Мијајло Радовић

mijajlo-radović

Мијајло Радовић рођен је 1759. године у селу Равни од оца Јована и мајке Ђурђије. Остао је сироче још као дете јер је родитеље изгубио током епидемије куге.

До Првог српског устанка живео је у родном селу. Након избијања буне на дахије 1804. године, Мијајло почиње да окупља Златиборце и креће у борбу са Турцима. 1805. учествовао је у ослобађању околине Ужица. Са својом војском чувао је границу Србије дуж Златибора од упада Турака из Херцеговине, али је ратовао и по Србији као помоћ тамношњој војсци. Најважније битке из којих је изашао као победник су против Сулејман паше Скопљака и са вишеградским агом Бубњевићем.

После неуспеха Првог српског устанка, хајдуци су се разишли по планинама бојећи се турске освете. Када су се прилике мало стишале, вратили су се свом сеоском животу. Након Хаџи Проданове буне 1814. Турци су почели да хапсе виђене Србе. Међу њима су поред Мијајла Радовића били и Алекса Поповић, Василије Радојичић и Радован Маслаћ. Били су затворени у тамницу у највишој кули ужичке тврђаве. Када је почетком Другог српског устанка Јован Мићић дошао близу Ужица, Турци су одлучили да затворенике побију. Но, они беже усред ноћи и том приликом се тешко повређују због изузетно срмог терена. Алекса и Василије услед повреда остају на тврђави где их ујутру Турци проналазе и убијају. Мијајло као најмање повређен успева носећи Маслаћа да побегне. Након опоравка прикључује се устаницима.

1819. године је оболео и потпуно се повукао из ратовања. Мијајло Радовић је умро 1922 и сахрањен је у родним Равнима. Иза себе је оставио два сина – Тома и Јована.

Током војног стажа Милош Обреновић га је поставио за комаданта Ужичке нахије, док га је Карађорђе именовао за војводу.

Данас, као сећање, на заслуге у борби против Османлија, улице у Ужицу, на Златибору и у Чајетини носе његово име.

3 thoughts on “Мијајло Радовић

  1. Ali zlobni Serdar Mićić zazirao je od Mijajla Radovića i iako je bio tu ns Ljubanjama sa vojskom,posle pobede na Mutapovom šancu,nije hteo da mu pomogne da stigne kući i Ravanksko Polje,Pitajte Kremića,on zna svu istoriju Zlstibora os Rimljana do partizana,bezbroj tablica sam postavio omtoponimima i istorijskim događajima

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.