Златиборци, Златопедија

Др Иро Гутман

gutman

Аустро-угарски официр – златиборски добротвор

Иро Гутман рођен је 1888. године у месту Подхајсе, тадашњој Аустроугарској. Завршио је гимназију, а онда и студије медицине у Бечу. Потицао је из сиромашне породице, па се током студирања издржавао радећи тешке физичке послове.

Велики рат је стигао док је завршавао факултет. Као лекар, официр аустријске војске Иро је мобилисан и послат на Златибор (1916). Без обзира што је био официр окупаторске војске, био је брижан и предан свом послу, хуманиста одан Хипократовој заклетви. Неуморно је обилазио златиборска села, лечио и помагао свима којима је помоћ била потребна. Златиборци су га заволели и прогласили за свог добротвора. Чак су и од тадашње Владе затражили да доктору одобри југословенско држављанство. По завршетку рата, др Гутман се вратио у Беч где га је сачекала вест о добијеном држављанству.

1921. године оженио се Фридом, рођеном 1893. у истом месту као и он. Заједно су одрасли, заједно студирали. Како је Фрида потицала из имућне породице, након венчања њени су је се одрекли. Брачни пар Гутман тада се сели у Чајетину, одакле 1922. прелазе у Ужице, као једина јеврејска породица стално насељена у граду.

У Ужицу завршавају специјализације, Иро за венеричне болести, Фрида за интернисту. Доктор почиње да ради у Окружном уреду за осигурање радника, а докторка на школској поликлиници. Касније отварају приватну ординацију у којој је Иро сиромашне прегледао без новчане надокнаде. Често им је куповао и лекове, због чега је био јако цењен међу локалним становништвом.

1923. Гутманови добијају прву ћерку Виту, а 1927. и другу, Оливеру. Ирова мајка се у то време досељава у Ужице. Након смрти сахрањена је на градском гробљу.

Други светски рат

Почетком Другог светског рата, др Гутман као резервни официр југословенске војске мобилисан је и послат у Тимочку крајину. Повлачећи се одатле ка Босни свратио је у Ужице у жељи да своју породицу пошаље у Америку и удаљи их од ратних збивања. Уједно, водио је и разговоре са Немцима о преузимању функције управника болнице. Међутим, иако се изјашњавао као Србин, за Немце, он је био Јевреј из Пољске због чега га одводе у логор. Био је у више логора у Немачкој где се бавио својој струком. За то време, његова супруга и ћерке остале су у земљи и бориле се у партизанима.

Фрида је, као лекар, добила чин мајора. Погинула је 1944. године, а њено име је урезано на спомен плочи која се налази на згради ВМА у Београду. Вита је погинула 1943. на Сутјесци. Њено име је уклесано у Спомен музеју на Тјентишту и на спомен плочи погинулих ђака Ужичке гимназије. 29. априла 1945. др Иго Гутман је пуштен на слободу. Преминуо је на путу до куће када је стигла (лажна) вест да му је породица стрељана још 1941.

Од породице Гутман остала је само Оливера, која се касније удала за Душана Ђуровића из Ужица са којим је основала своју породицу. Како сама каже: „Моји родитељи, који су овамо дошли као странци, Јевреји из Пољске, волели су ову земљу и сматрали је својом.“

Данас у знак захвалности доктору једна улица у Чајетини носи име Др Гутман, а у Ужицу Фрида Гутман.

Извор: „Моје сећање једини је споменик мојима“ – Оливера Ђурић

Миланка Петровић Савић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.