Бела црква у ужичком селу Карану је посвећена Благовештењу и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Налази се на неких 15 километара североисточно од Ужица. Саградио ју је, у првој половини 14. века, жупан Петар Брајан који је био властелин цара Душана. Ова црква представља важно културно наслеђе и налази се под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
Архитектонски, Бела црква Каранска припада рашкој школи и има једнобродну основу са три травеја, куполом и полукружном апсидом на истоку. Унутрашњост цркве је украшена фрескама из 14. века, које укључују портрете ктитора, жупана Петра Брајана, његове жене Струје и четири кћерке, као и слике српских владара из династије Немањића, укључујући Симеона Мироточивог, Светог Саву, краља Милутина, краља Душана, његову жену Јелену и сина Уроша.
Поред икона, у олтарском простору се налазе портрети протојереја Георгија Медоша и једног непознатог свештеника. Ови портрети су значајни јер спадају у ретке приказе изгледа свештеника из тог периода.
Археолошка истраживања обављена 1975. године открила су ктиторске гробове, указујући да је црква служила и као породична гробница. Претпоставља се да је на овом месту постојао храм још од 10. века. Римски надгробни споменици око саме цркве потврђују да је изграђена на месту које је било коришћено као култно још у римско доба.
Бела црква у Карану је важна и због своје историјске и уметничке вредности, сачуваних фресака и архитектуре која представља типичан пример средњовековне српске црквене изградње.


