Ресторан „Трпеза код Буца“ је отворен јула 2021. у Ужицу. Његов власник, заљубљеник у кување још од детињства, је Ђорђе Богојевић који нам открива шта нуди овај ресторан и шта је најбитније да бисте били добар кувар.
Редовно сте завршили средњу грађевинску школу, а ванредно куварство. Зашто баш куварство?
– Куварство је, просто, моја љубав. Грађевину сам завршио редовно јер те године када сам уписивао средњу школу није постојао смер куварство. Грађевину сам уписао по принципу „дај шта даш“, а у другој години сам уписао прву годину куварства и полагао разлику предмета. За куварство је било потребно да се одради неки фонд часова праксе. Зато сам ишао у један ресторан у Ужицу и када сам први пут ушао у професионалну кухињу – то је било то. То је нешто што сам волео од малих ногу и тада сам дефинитивно схватио да је то мој позив. Ево, ове године славим мали јубилеј, 15 година активног рада у куварству. Мало ли је? После толико времена, кувању приступам са истом љубављу као и првог дана.
Како сте се одлучили да отворите ресторан?
Идеју за отварање свог локала сам добио од најближих и уз њихову подршку сам се осмелио и кренуо у посао. Заиста није било лако, а сам почетак је увек најтежи. Иако сам донекле био спреман и знао шта ме чека, доста ствари ми је било ново и непознато. Касније, како је време одмицало, уочавао сам грешке и трудио се да их исправим. Ресторан сам отворио у стварно незгодном моменту. Било је то време епидемије короне, за њом је дошла инфлација, али хвала Богу, са својим сарадницима и запосленима успевам да гурам даље.
Шта нуди „Трпеза код Буца“?
„Трпеза“ својим муштеријама нуди кувану храну и готова јела без адитива и осталих примеса. Како куваних јела тако и домаћих колача и посластица. Оно сто су наше мајке и баке спремале што би се рекло „на кашику“. Данас је темпо живота много јак и брз. Зато је „Трпеза“ ту за све оне који немају времена да спремају храну или не воле да проводе време поред шпорета. Тако им остаје више времена за себе. Радимо кетеринге за разне прославе и весеља. Све то можете наћи на нашој инстаграм страници ТРПЕЗА КОД БУЦА.
Колико је тешко опстати у том послу?
Сматрам да није тешко опстати ни у једном послу ако сте му максимално посвећени. Рецепт за опстанак у овом послу је врло једноставан: Морате људима понудити квалитет и приступачне цене. И морате бити упорни. Ја сам имао срећу да спојим љубав, посао, хоби и да могу да живим и зарађујем од свог рада.
Радили сте по хотелима што код нас, што у иностранству. Чија је кухиња боља, њихова или Буцова?
Наравно да је наша кухиња најбоља. Пре свега, количински има колико треба, а често и више од тога. Ми смо народ који воли да трпеза буде богата и разноврсна. Да скратим, наша кухиња је убедљиво најбоља кренувши од пића па до ића.
Сваки кувар има своје кулинарске тајне. Имате ли их Ви?
Што се тиче кулинарских тајни, за мене је то чиста глупост. Логично је да знање треба пренети на нове генерације кувара које ће можда бити боље и од нас. Тајна је, пре свега, у осећају и односу према раду. Нпр. ми кувари после неког времена створимо осећај колико нешто треба да посолимо, колико зачина да додамо без пробања јела. Свој рецепт за неко јело вам могу испричати и објаснити до танчина, али ако човек нема осећај и ако не воли то што спрема и ради, све је џаба. Што се мене тиче, кога год нешто интересује може слободно да ме пита, а ја ћу му радо открити све своје кулинарске тајне.
Шта Ви волите да поједете?
Боље да сте ме питали шта не волим да поједем. Највише волим слаткише, небитно које, само да немају смокве. За мене све долази у обзир: торта, колач, сладолед… Што се сланиша тиче, највише волим ту хлебасту храну која није баш добра за наш организам: пасте, лазање, пите и гибанице свих могућих врста. Ма, волим све!
За које јело, у свом ресторану, бисте рекли „е ово морате пробати“?
– Морате да пробате све. Нашу здраву проју од паленте и овсених пахуљица, чорбе, свињски сач, ужичку шницлу, ледене коцке, урмашице, баклаве….
Постоји ли неки ваш специјалитет (ваш оригинални рецепт)?
Идем ка томе. Свако жели да остави неки печат у својој професији, па и ја. Драго ми је што видим да људи примећују мој труд и рад и, пре свега, што уживају у храни коју спремам.
