• Latest
  • Trending
  • All
потпећка-пећина

Потпећка пећина

13. децембар 2024.
знањодром

Знањодром

5. јун 2025.
crkva-u-ljubisu

Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Љубишу

4. јун 2025.

Честославица

4. јун 2025.

Зелембаћ

3. јун 2025.

Култура: Тања Бошковић и Љиљана Стјепановић у КЦ Златибор

3. јун 2025.

Знањодром

29. мај 2025.
ćaci-štrajk-glađu

„Ћацији“ најављују штрајк глађу у три смене

28. мај 2025.

Недеља ужичког позоришта

26. мај 2025.

Култура: Премијера филма „Изван времена“

26. мај 2025.

Знањодром

22. мај 2025.

Четврти Bazzum џез фестивал у Ужицу

22. мај 2025.
tri-dana-humanosti-cajetina

Три дана хуманости у Чајетини: Хуманитарни турнири за кориснике Црвеног крста

22. мај 2025.
  • Авантура
  • Хумор
  • Куварица
  • Знаменитости
  • Златопедија
  • Важни телефони
  • Смештај на Златибору
  • Контакт
  • Рекламирајте се код нас
петак, јун 6, 2025
  • Login
Око Златибора
No Result
View All Result
Око Златибора
No Result
View All Result
Home Златопедија Географија

Потпећка пећина

by Око Златибора
13. децембар 2024.
in Географија, Златопедија
0
потпећка-пећина
Share on FacebookShare on Twitter

Потпећка пећина представља један од најпознатијих и најлепших пећинских система у Србији. Налази се у селу Потпећ, на петнаестак километара од Ужица, у подножју Дрежничке Градине. Позната је по свом монументалном улазу који је, са висином од око 50 метара, ширином од 12 метара при дну и 22 на врху, највиши у Србији.

Пећина је формирана под утицајем водотокова који пониру у Дрежничкој долини. По изласку из пећине они стварају речицу Петницу. Састоји се из два главна спрата канала: Горња пећина, старији део и Доња пећина, млађи део.

На основу хидролошке и морфолошке еволуције, пећина је подељена у три главне групе канала: фосилни канали, који се налазе у Горњој пећини, периодски активни канали, који чине већи део Доње пећине и стално активни канали, којима протиче најновији подземни ток.

Потпећка пећина је уређена у дужини од око 555 метара, али се претпоставља да је њена укупна величина до 10 километара.
Изузетно је богата пећинским накитима, као што су сталактити и сталагмити. Неки од ових украса имају облике који подсећају на животиње, људске фигуре или предмете, па су пећинске дворане назване према њима: Дворана змајева, Дон Кихот, Снежана и седам патуљака…
Унутрашњост пећине обухвата простране дворане и ходнике, који су формирани природним ерозивним деловањем воде. Средња годишња температура ваздуха у пећини износи 9,5 °C.

Археолошки значај и легенде

Током истраживања пронађени су трагови који указују на то да је пећина била насељена још у праисторији. Артефакти указују да су се људи скривали у пећини и користили је као заклон, што потврђује њену важност у животу древних заједница. Пећина је и у каснијим епохама служила као сигурно уточиште.

Као и многе друге природне знаменитости, Потпећка пећина је окружена легендама и причама које су се преносиле с колена на колено. Локално становништво прича да је пећина била скровиште хајдука, који су се склањали од турских потера. Неке приче говоре и о закопаном благу у њеним дубинама, што додаје пећини мистичну ноту.

Туризам и посета

Данас је Потпећка пећина популарна туристичка дестинација у западној Србији. Обезбеђена је инфраструктуром за посетиоце, укључујући осветљење и стазе, како би се могло лако и безбедно кретати кроз пећину.

Потпећка пећина својим огромним улазом, сложеним пејзажом подземних ходника и занимљивом историјом представља јединствену природну атракцију. Она спаја лепоту природе и узбудљиве елементе историје и фолклора, што је чини неизоставним местом за посетиоце овог краја.

potpec
Tags: пећина
ShareTweet
Previous Post

Знањодром

Next Post

Култура: Несвакидашња изложба зачина у библиотеци у Чајетини

Related Posts

crkva-u-ljubisu

Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Љубишу

by Око Златибора
4. јун 2025.
0

Црква Светог цара Константина и царице Јелене се налази у селу Љубиш, на двадестак кклометара удаљености од туристичког центра.

Честославица

by Око Златибора
4. јун 2025.
0

Двореднодлакава честославица (Veronica chamaedrys) је вишегодишња зељаста биљка из породице боквица. Позната је и као змијина или само длакава честославица.

Зелембаћ

by Око Златибора
3. јун 2025.
0

Зелембаћ (Lacerta viridis), познат и као европски зелени гуштер, је врста дневног гуштера из породице Lacertidae, распрострањена у деловима централне...

kacun-cvet

Каћун

by Око Златибора
18. мај 2025.
0

Каћун (Orchis morio) вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја. Назива се још и мали или обични каћун.

Next Post

Култура: Несвакидашња изложба зачина у библиотеци у Чајетини

Please login to join discussion

Мени

  • Авантура
  • Хумор
  • Куварица
  • Знаменитости
  • Златопедија
  • Важни телефони
  • Смештај на Златибору
  • Контакт
  • Рекламирајте се код нас
No Result
View All Result

Категорије

  • Авантура
  • Блог
  • Вести
  • Забава
  • Златопедија
    • Гљиве
    • Географија
    • Златиборци
    • Манифестације
    • Спорт
    • Фауна
    • Флора
    • Цркве и манастири
  • Знаменитости
  • Куварица
  • Саговорници
  • Смештај на Златибору
  • Хумор
    • Агенција Ерцов

Категорије

  • Важни телефони
  • Контакт
  • Политика приватности
  • Рекламирајте се код нас

Copyright © 2017 JNews.

Welcome Back!

Login to your account below

Forgotten Password?

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In
No Result
View All Result
  • Авантура
  • Хумор
  • Куварица
  • Знаменитости
  • Златопедија
  • Важни телефони
  • Смештај на Златибору
  • Контакт
  • Рекламирајте се код нас

Copyright © 2017 JNews.