Црква Светог Илије у Доброселици једна је од најлепших и најстаријих цркава брвнара у Србији. Налази се на 20 километара од туристичког центра Златибора и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Храм је подигао неимар Митар Удовичић из села Стубла. На истом месту је, по предању, постојала још старија црква – задужбина непознатог хајдука. Према легенди, Турци су ту прву цркву покушали да запале 1809. године, али је киша угасила пламен и храм је преживео. Садашња црква је подигнута 1821. године. У народу се и данас прича како је цела брвнара подигнута за једну ноћ, како би се избегло турско спречавање освећења.
Црква је изграђена у потпуности од дрвета – талпи спојених дрвеним клиновима, без иједног ексера. У основи је правоугаона, са полукружном апсидом и дрвеним звоником на стубовима. Првобитни кров био је покривен шиндром, која је 1938. године замењена црепом. 2021. године враћен је традиционални кров од лучеве шиндре, поводом великог јубилеја – 200 година постојања храма. Унутрашњост цркве краси дрвени иконостас обојен плавом бојом, са иконама значајних српских сликара 19. века – Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Посебно се истичу царске двери, осликане сценама Христа и Богородице.
Црква Светог Илије у Доброселици је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја. Захваљујући мештанима и стручњацима Завода за заштиту споменика културе, храм је очуван у изворном облику и представља један од најлепших примера цркава брвнара у Србији. У порти цркве налазе се и три стара бора. Високи су преко 20 метара, а старост им се процењује на више од 300 година. Ови природни џинови су под заштитом као споменици природе од изузетног значаја.
Посета цркви
Црква је активна и у њој се повремено одржавају богослужења, нарочито на празнике. Најзначајнији догађај је сеоска слава – Илиндан (2. август), када се одржава света литургија и народни сабор. Такође, уочи Божића, у порти се традиционално пали бадњак.
Иако нема фиксно радно време, храм је отворен током већих празника, а уз претходну најаву свештенику могуће је и ући у унутрашњост. Посетиоци који воле духовни мир, традицију и аутентичну народну архитектуру, овде ће доживети посебан утисак.
Насловна фотографија: Радмила Марјановић
Фотографије у галерији: Жељко Марјановић
