Црна јова (Alnus glutinosa) је листопадно дрво из породице бреза. Аутохтона је врста у већем делу Европе, а расте и у југозападној Азији и северној Африци. Хигрофилна је врста, јер воли изузетно влажно земљишта. Најчешће налази уз обале река, потока, канала, мочвара. Настањује подручја од низија, па до 1.000 метара надморске висине.
Црна јова има развијен и снажан корен са великим бројем бочних жила. На корену се налазе карактеристичне квржице са бактеријама Frankia alni. Бактерије везују азот из ваздуха и тако хране дрво, али и обогаћују земљиште. Стабло је усправно, висине до 25 метара. Црна јова у појединим условима, или након сече, може да расте и у облику више стабала из исте основе, али свако од њих тежи да буде усправно. Младо стабло има глатку и зелено-смеђу кору, док је код старих она тамна, храпава, са дубоким пукотинама. Листови су обрнуто јајолики, назубљени по ивици. Са горње стране су тамнозелени и сјајни, а са доње светлозелени. Млади листови су лепљиви, одакле им је назив glutinosa. Биљка има и мушке и женске цветове на истом стаблу, односно једнодома је. Цвета од фебруара до априла, пре него што почне листање. Цветови су у облику реса. Мушке ресе су дуге и висеће, у јесен смеђе и чврсте, а у пролеће жућкасте јер ослобађају полен. Женске ресе су мање, овалне, усправне и зелене. Након опрашивања женске цвасти одрвене и постају црне шишарице које остају на дрвету током зиме. Унутар шишарице се налазе пљоснати плодови, орашице са крилима, која олакшавају ширење ветром и водом.
Црна јова се користи у дрвној индустрији, нарочито за израду подводних конструкција, штити земљиште од ерозије и обогаћује га.
