Нана (Mentha) је вишегодишња зељаста биљка из породице уснатица. Широко је распрострањена. Настањује Европу, Јужну Африку, Азију, Аустралију, Јужну и Северну Америку. Нана се прилагодила различитим условима живота, али најбоље успева у влажним и сеновитим срединама. Постоји више врста нане, а нама су најпознатије дивља и питома.
Ризом нане је меснат и издужен. Стабљика је изузетно разграната, четвртастог облика, глатка, висине од 30 cm, па до 1 m. Боја стабљике је у нијансама љубичасте. Листови су распоређени у наспрамним паровима. Дугуљасти до копљасти, са горње стране глатки, док су са доње прекривени ситним длачицама. Оштри су на врховима, а по ободу назубљени. Дужина листова је 5-9 cm, а боја варира од сиво-зелене до љубичасто-зелене. Цветови су двополни, мали, бели и ружичасти. Расту уз пазух листа у облику витког класа. Нана цвета од јула до септембра. Плод је орашаст, садржи једну до четири семенке. Размножава се вегетативно.
Нана је лековита биљка. Она садржи етерска уља, танин, холин, пектин, скроб, горке материје, ментол, ментон, исоментон… Сами листови се беру лети, пре цветања и то са врха биљке, док се цела биљка бере током цветања. Никада не треба обрати целу биљку, већ оставити цвасти како би биљка наставила свој нормални развој. Нана је изузетно ароматична. Њен укус прати осећај хлађења у устима.
Нана се користи за ублажавање грчева у стомаку, надутости, мучнине, главобоље, малаксалости, гастритиса, сузбија упале и инфекције, промуклост и кашљање, помаже код проблема са бешиком, бубрезима, кожом, смирује нерве… Конзумира се у виду чаја, сока, сирупа, тинктуре. Користи се у кулинарству као зачин и у прехрамбреној индустрији кроз бомбоне, сладоледе…
