Златибор је планина у западној Србији, административно припада Златиборском округу, са највишим врхом Торником на надморској висини од 1.496 метара. Планина обухвата површину од око 1.000 квадратних километара, са природним границама које се протежу од реке Увца на западу до долине Ђетиње на истоку, док се на северу граничи са планином Таром, а на југу са реком Моравицом. Највише врхови су Торник, Бријач и Чигота. Златибор је део Динарског планинског система и представља важан географски и климатски регион Србије.
Клима и природне одлике
Златибор има умерено континенталну, планинску климу. Зиме су дуге и оштре, са доста снега, док су лета пријатно топла без екстремних врућина. Са просечном годишњом температуром од око 7,5 °C и више од 200 сунчаних дана годишње, ова планина се истиче као једна од најсунчанијих регија Србије. Падавине су релативно равномерно распоређене током године, пролећа су кишовитија, док су јесени топлије са доста сунца. Овакви климатски услови су допринели развоју Златибора као ваздушне бање.
Флора и фауна
Златибор је, по једној од легенди, добио име по златном одсјају својих четинарских шума. Од четинарских врста најзаступљенији су црни и бели бор, затим смрче и јела, а од листопадних буква, храст, јавор, јасен, лешник… Највећи део површине планине је покривен пашњацима и ливадама на којима расте преко сторину различитих трава од којих су многе лековите.
Фауна Златибора обухвата типичне врсте за динарски планински систем, укључујући срне, дивље свиње, зечеве, куне, лисице, вукове и медведе. Птичји свет је такође богат, а на Златибору и око њега су станишта заштићеног белоглавог супа, највеће врсте лешинара који живе у Србији.
Историјске и културне карактеристике
Златибор је насељаван још у праисторији. Археолошка налазишта показују трагове живота из бронзаног доба током боравка Илира на овим просторима, као и остатке римских насеобина. Током средњег века, подручје је било део српске средњовековне државе, а касније и Отоманског царства. После Другог српског устанка постаје део Кнежевине Србије.
Културно наслеђе Златибора најбоље је очувано у етно-селу Сирогојно, које је познато по музеју на отвореном, Музеју старих златиборских кућа, који приказује традиционалну архитектуру и начин живота у овом региону. Сирогојно је такође познато по производњи ручно плетених вунених одевних предмета.
Туризам и значај
Златибор је једно од најпознатијих туристичких одредишта у Србији и региону. Према званичним подацима Републичког завода за статистику Србије, Златибор сваке године посети више стотина хиљада туриста, што га чини једним од најпосећенијих туристичких места у земљи. Туристичка понуда обухвата скијашке центре (попут центра Торник), стазе за планинарење и бициклизам, бањски туризам и разне видове сеоског туризма.
Скијашки центар Торник, највећи скијашки комплекс на Златибору, смештен је на истоименом врху и нуди модерне скијашке стазе, жичаре и друге пратеће садржаје за зимске спортове. У летњем периоду, Торник постаје популарно одредиште за планински бициклизам и авантуристичке спортове.
Саобраћај и приступ
Златибор је лако доступан путевима и железницом. Главна саобраћајница је магистрални пут који повезује Златибор са Београдом и Црном Гором. Осим тога, Златибором пролази и железничка пруга Београд-Бар.
Природна и заштићена подручја
Парк природе Златибор је заштићена природна целина које се простире на територији четири општине (Чајетина, Ужице, Прибој, Нова Варош) и заузима површину од 41.923,26 ha. То је подручје изузетних биолошких, еколошких и културних одлика. Парк природе представља станиште бројних заштићених и ретких биљних и животињских врста, што га чини важним еколошким и туристичким подручјем.
