Тамнопути каћун (Neotinea ustulata) је вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја. У народу је познат и као медени каћун, црни каћун или мала пегава орхидеја. Распрострањен је широм средње, јужне и источне Европе. Расте на сувим кречњачким ливадама и пашњацима, у светлом жбуњу и грмљу, од низија па до 2.000 m надморске висине.
Корен биљке чине две заобљене, јајолике кртоле. Једна је овогодишња из које избија стабљика, а друга, замењујућа, за наредну годину. Стабљика је зељаста, усправна, висине 10 – 20 cm. Листови су дугуљасти, уски, са зашиљеним врхом. Плаво-зелене су боје. Доњи листови су, при самој основи стабљике, скупљени у розету. Већи су и хоризонтално су раширени како би прикупили што више светлости. Горњи листови су мањи, ужи и обавијају стабљику попут рукавца. Они постепено прелазе у ситне заштитне листиће у самој цвасти. Цветови су мали, густо скупљени у ваљкасту цваст. Горњи листићи цвета су спојени тако да граде „кацигу“ која штити унутрашње органе цвета. Доњи листић, усница је истакнут и повијен на доле. Када се цветови отворе, њихова унутрашњост и усница су беле боје са ситним ружичастим тачкама. Интензивног су и пријатног мириса који подсећа на мед и ванилу. Пупољци на врху цвасти су тамноцрвени, бордо до готово црни. Биљка цвета од маја до јула. Плод је чаура са прашкастим семеном које се разноси ветром.
Кртоле тамнопутог каћуна садрже велику количину слузи, скроба, шећера и беланчевина. Осушене и самлевене у прах, користе се за прављење познатог традиционалног напитка салепа. Салеп делује умирујуће и лековито на слузокожу дисајних и дигестивних органа. Међутим, Neotinea ustulata је строго заштићена биљна врста због губитка природних станишта. Скупљање кртола у природи је законом забрањено и кажњиво.
