Заовинско језеро је вештачко језеро смештено на планини Тари, у западној Србији, у оквиру Националног парка Тара. Налази се на територији општине Бајина Башта, у близини села Заовине, по којем је и добило име. Ово језеро представља један од најважнијих хидротехничких објеката у Србији, али је и значајна природна и туристичка атракција.
Заовинско језеро је настало изградњом бране на реци Бели Рзав, једној од притока реке Дрине. Налази се на надморској висини од око 900 метара, а површина језера варира у зависности од водостаја и хидролошких услова. Укупна запремина воде је око 150 милиона кубних метара, док дубина језера достиже преко 80 метара. Максимална дубина језера је 110 метара. Обале језера су разуђене, са бројним заливима и полуострвима, што му даје специфичан изглед.
Изградња Заовинског језера започела је 1975. године, у оквиру пројекта хидроелектране „Бајина Башта“. Језеро служи као горњи резервоар ове хидроелектране и представља важан део њеног рада, посебно у производњи пумпно-акумулационе енергије. Брана је дугачка 150 метара и висока 125 метара, што је чини једном од највећих брана у Србији.
Заовинско језеро је популарно излетиште. У његовој близине постоје и смештајни капацитети идеални за одмор у природи. Око језера постоји неколико пешачких и бициклистичких стаза, као и видиковаца који пружају изванредан поглед на језеро и околни пејзаж. Температура воде у језеру се креће од 5°C до 22°C током године, што га чини погодним за риболов и купање у летњем периоду. Језера насељава више врста риба, као што су пастрмка, клен и шаран. Подручје је станиште ендемске Панчићеве оморике. У близини бране је управо место где ју је Јосиф Панчић открио.
Као део Националног парка Тара, Заовинско језеро је под заштитом државе. Посебна пажња се посвећује очувању његове природе и одрживом развоју туризма, како би се спречиле негативне последице прекомерне експлоатације.
Фото Радован Вишковић
