Милан Смиљанић рођен је 1891. године у златиборском селу Равни, у породици која је генерацијама давала свештенике овог краја. Био је друго од шеснаесторо деце отац Драгомира и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде, проте и народног посланика Михаила у Равнима.
Животни пут Милана је водио од олтара и ратних ровова до високих државних функција. Основну школу Милан је завршио у родним Равнима, након чега је школовање наставио у Београду. Ту је завршио Богословију Светог Саве, тадашњу средњу богословску школу. Иако је након матуре добио прилику да усавршавање настави у Русији, избијање Првог балканског рата 1912. године променило је те планове. Уместо одласка на даље школовање, обукао је војничку униформу и прикључио се Четвртом пешадијском пуку „Стеван Немања“. Прошао је сва ратишта током Балканских ратова и Првог светског рата, након чега се вратио у Сирогојно где је преузео парохију.
Између два светска рата није се бавио само црквеним пословима, већ је настојао да унапреди живот мештана на селу. Своје знање и углед користио је да едукује смештане села. Представљао им је предности задруга, савременог гајења воћа и боље неге стоке које су они полако усвајали. Када је почео Други светски рат, Милан се придружио партизанском покрету. Из поштовања према проти, велики број људи из златиборског краја пошао је за њим.
Прота као државник и задужбинар
Након завршетка рата, Милан Смиљанић је изабран за првог министра пољопривреде у новоформираној влади Србије. Све време док је обављао државне послове, остао је веран свештеничком позиву.
Свој утицај у престоници, као и сопствену уштеђевину, усмеравао је ка завичају. Залагао се за изградњу путева кроз златиборска брда, отварање нових школа и задружних домова. Захваљујући његовој иницијативи села Гостиље и Равни добила су прве мале хидроцентрале. Личним средствима финансирао је градњу моста преко реке Приштавице, између села Равни и Дренова, који мештани и данас зову Протина ћуприја.
Посебну занимљивост у његовој биографији представља догађај из 1977. године, када је америчка свемирска агенција НАСА припремала сонду „Војаџер“ за пут ван Сунчевог система. На носачу звука са поздравима на бројним језицима света нашао се и снимак проте Милана, који је на српском језику поручио: „Желимо вам све најлепше са наше планете“.
У браку са супругом Зорком добио је петоро деце — ћерке Росу и Босу и синове Михаила, Манојла и Драгоша. Син Манојло изгубио је живот као борац у Другом светском рату, док је Михаило наставио породичну традицију и постао свештеник.
Прота Милан Смиљанић преминуо је 24. августа 1979. године у Београду, а по сопственој жељи сахрањен је у порти цркве у Сирогојну.

















