Црвенкаста пањевчица, црвена пањевчица, циглста пањевчица (Hypholoma lateritium) је гљива из породице Strophariaceae, распрострањена широм умереног појаса северне хемисфере. Расте у густим сноповима на трулим пањевима листопадног дрвећа, а одликује се препознатљивом црвенкасто-цигласто обојеном капом.
Спада у такозване секундарне разграђиваче дрвета, односно гљиве које доприносе природном процесу распадања органске материје у шумским екосистемима.
Њена распрострањеност може бити показатељ здравља шумског подручја, јер се јавља на већ мртвом дрвету, без напада живих стабала. Због могућности замене са отровним врстама, неопходна је прецизна идентификација. Са својом карактеристичном бојом и растом у сноповима, црвенкаста пањевчица је и леп и важан део шумског екосистема.
Опис
Капа (шешир): Полукружна до широко испупчена, пречника 4–10 cm. Боја варира од црвенкасто-цигласте до браонкасте у средишту, са светлијим ивицама. Површина је глатка, понекад благо слузава када је влажна.
Листићи: У почетку светло сиви, касније тамнији, често са зеленкастом или сивкастом нијансом. Нису прирасли за дршку. Споре су тамно љубичасто-смеђе боје.
Дршка: Висока 4–10 cm, дебљине 0,5–1,5 cm. Чврста, шупља, понекад благо закривљена. Боја дршке је жутосмеђа до светло браон, често са остацима велума (заштитне опне) код млађих примерака.
Месо: Чврсто, жуткасто, без израженог мириса или са благим земљаним мирисом. Укус је благ, за разлику од нејестиве сличне врсте – сумпорасте пањевчице (Hypholoma fasciculare), која има јак, горак укус.
Станиште
Hypholoma lateritium настањује мртво дрво, пре свега листопадне врсте као што су буква, храст и јасен, али понекад се може наћи и на четинарима. Најчешће расте у густим сноповима на трулим пањевима и обореним стаблима, у јесен и касну јесен (септембар–новембар), често и после првих мразева.
Јестивост
Црвенкаста пањевчица је условно јестива гљива У Европској литератури се често сврстава у отровне врсте, док је у Јпаану и САД сматрају јестивом. У кулинарству се користе само клобуци. Потребно ју је претходно прокувати и просути воду у којој се кувала. Користи у чорбама, динстаним јелима или као додатак рижотима.
Важно упозорење: Због сличности са отровном сумпорастом пањевчицом (Hypholoma fasciculare) и другим нејестивим врстама, неопходна је велика опрезност при брању. Почетницима се не препоручује самостално сакупљање без стручне помоћи.
Могућа замена са сличним врстама
Сумпораста пањевчица (Hypholoma fasciculare) – жутозеленкаста, горак укус, отровна.
Љута пањевчица (Hypholoma capnoides) – јестива, али мање цењена.
Гљиве рода Galerina – неке врсте су смртоносно отровне и могу се помешати са младим пањевчицама.
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.
