Двореднодлакава честославица (Veronica chamaedrys) је вишегодишња зељаста биљка из породице боквица. Позната је и као змијина или само длакава честославица. Биљка је распрострањена широм Европе. Расте на сувом и осунчаном земљишту, по ободима шума, ливадама, пашњацима.
Честославица има пузећи ризом. Из њега избијају стабљике висине до 40 cm, полегле по земљи или придигнуте. Прекривене су длачицама у два реда и разгранате. Листови су јајасти, наспрамни, по ободу назубљени. Дуги су до 3 cm, широки 1-2 cm, плавозелени и са доње стране прекривени длачицама. Доњи листови имају кратку дршку, док су горњи седећи. Цветови су двополни, скупљени у гроздасте цвасти. Цвет чине четири латице, плаве боје, пречника 1 cm. Биљка цвета од марта до јула. Плод је тоболац који садржи више семенки дугих 1 mm. Размножава се семеном.
Код нас расте преко 30 врста честославица. Двореднодлакава се често меша са лековитом, пузавом честославицом (Veronica officinalis) због своје распрострањености. Може се наћи и у градским срединама. Срећом, биљка није отровна, већ су јој лековита својства доста слабије изражена. Делује на умирење главобоље, чисти синусе, опушта мишиће, ублажава грчеве и болове у стомаку,
Листови и млади изданци су јестиви делови биљке. Треба их брати док су млади, јер како старе добијају на горчини. Користе се као додатак чајевима или салатама.
