Велика жутиловка (Genista tinctoria) је листопадни грм из породице махунарки. Природно насељава већи део Европе, сем крајњег севера и западну Азију. На Северну Америку је пренета. Веома је честа широм Србије. Највише је има на планинама, али успева и у низијама. Хелиофитна је биљка, тражи пуно сунца. Настањује суве ливаде, пашњаке, ободе шума, камењаре и кречњачке подлоге. Веома је отпорна и на сушу и на мраз.
Корен велике жутиловке је снажан, дрвенаст и веома дубок, чиме спречава ерозију на стрмим падинама. Стабло је разгранато, висине 30 до 80 cm. Гране су бројне, танке, усправне, зелене и имају изражена уздужна ребра. За разлику од сродних биљака, велика жутиловка нема трње. Листови су прости, уски, елипсасти, наизменично распоређени и готово седећи. Боја им је тамно-зелена са благим сјајем. Цветови су жути. Што биљка расте на већој надморској висини, то је жута боја израженија. Имају облик лептира, као и све махунарке. Цветови су скупљени у дуге, гроздасте цвасти на врху гране. Цветају од маја до августа. Плод је пљосната, благо закривљена махуна, дуга 2-3 cm. Док је млада, махуна је зелена, да би током зрења постајала црна. У махуни се налази 5-10 ситних, тамносмеђих семенки.
Велика жутиловка се некада користила за добијање боје за фарбање вуне и платна. У народној медицини се користи за избацивање песка из бубрега. Међутим, биљка садржи цитизин, па конзумирање у већим количинама изазива мучнину. Иако не даје много нектара, значајна је за пчеле током летњих месеци.
