Бршљан (Hedera helix) је вишегодишња зимзелена, дрвенаста биљка из породице бршљана. То је лоза која је у народу позната и као зидарска трава. Настањује влажне и сеновите листопадне и мешовите шуме, шипражје, стене и старе зидове. Расте на плодним и хумусним земљиштима, углавном у нижим и брдским пределима, мада није ретка и на висинама до 1.500 метара. Бршљан је веома распрострањен широм Србије, укључујући и пределе Златибора, где покрива шумско тло и ствара густе покриваче на стаблима дрвећа. Дуговечна је биљка која може да доживи и неколико стотина година.
Биљку је званично описао отац модерне таксономије Швеђанин Карл Лине 1753. године. Латинскa реч Hedera значи пузавица, док helix значи спирала или вртлог, што описује начин на који се лоза увија око подлоге.
Бршљан је снажна пузавица која може да достигне дужину 20 до 30 метара, припијајући се уз дрвеће или зидове. Корен је у почетку подземни, вретенаст и разгранат, а временом постаје дебео и дрвенаст. Током раста биљка развија бројне, ваздушне корене на стабљици који луче лепљиву материју и омогућавају лози да се чврсто припије уз кору дрвета или камен. Стабљика је разграната, дрвенаста и жилава. Кора је на младим изданцима зеленкаста или сивкаста, док касније постаје смеђа и испуцала.
Листови су глатки, кожасти, тамнозелени и сјајни, са горње стране са уочљивим, светлијим нервима. Бршљан има две врсте листова – хетерофилија. На нецветним изданцима који пузе по тлу или се пењу, листови су срцолики и подељени на 3-5 режњева. На цветним, плодним гранама које су изложене сунцу, листови су јајолики и зашиљени. На врху плодних грана развијају се цветови скупљени у штитасте цвасти. Цветови су ситни, двополни, зеленкастожути, непријатног мириса. Изузетно је богат нектаром. Бршљан цвета у јесен, током септембра и октобра. Плод му је округла, месната бобица. Незрео плод је зеленкаст, док током зиме зри и постаје тамноплав до црн. Унутар сваке бобице налази се 2-5 семена.
Бршљан је отровна биљка!
Бршљан је у свом сирову облику отровна биљка, јер садржи тритерпенских сапонине, првенствено хедеракозиде Ц. Сви делови биљке су отровни, а бобице и листови представљају највечу опасност. Симптоми тровања зависе од начина контакта. Ако сирови сок или лист дођу у додир са кожом, може се јавити црвенило, свраб и плихови. Уколико се делови биљке или бобице поједу, долази до иритације дигестивног тракта, мучнине, повраћања, јаких болова у стомаку и дијареје. У тежим случајевима долази до нервних сметњи, халуцинација, тешкоћа у дисању, конвулзије и коме.
Бршљан се масовно користи у фармацији за производњу сирупа против кашља и у козметици за антицелулит креме, јер успешно разређује секрет и стимулише циркулацију. Поред тога, веома је популаран у хортикултури за декорацију и природну изолацију фасада, док у српској традицији има важну улогу као симбол дуговечности током божићних обичаја.
