Бели нарцис (Narcissus poeticus) је вишегодишња биљка која припада роду Narcissus из породице Amaryllidaceae. У појединим местима познат је и под именом суноврат. Нарцис је весник пролећа који већ у априлу окити пашњаке Златибора.
Корен нарциса је жиличаст. Луковица је јајастог облика, унутра бела, обавијена тамном и сувом опном. Прилично је сочна, јер има улогу и депоа хране. Из луковице расте пупољак. Листови су уски, дуги и мекани. Зелено-плавичасте су боје. Цветна дршка је дужа од листова и може да нарасте 20-30 cm. Спљоштена је и шупља. Цветови су појединачни, мада се могу наћи и два цвета на једној дршци. Нарцис има две крунице. Спољашњу чини пет белих, на врху зашиљених латица. Друга тзв. паракруница је широка око 5 mm, тањираста, жута, по ободу црвена и назубљена. Цвет је двополан, односно има и тучак и прашнике. Интезивног је мириса. Плод је чахура у коме је смештено семе.
Нарцис цвета током априла и маја. Период цветања је кратак и траје само 10-12 дана. Размножава се луковицама.
Име биљке је настало од грчке речи „narao“ што значи опити, омамити. Наиме, цвет нарциса садржи алкалоидни отров ликорин који има наркотичка својства. Поред алкалоида ова биљка је богата танинима, флавоноидима, липидима и масним киселинама. Листиви и луковице садрже слуз која на кожи изазива црвенило, свраб и осип.
Употреба
Употреба нарциса је прилично ограничена, јер делује на нервни систем и може довести до парализе. Велики букети у просторији могу изазвати главобољу, па и мучнину.
Користи се за лечење маститиса, реуматизма, болова у коленима, у материци, упали простате, бешике. Добар је и за дезинфекцију и зарастање рана. Најчешће се користи у виду етеричних уља. Неки травари истичу да нарцис има афродизијачка својства. Мушкарцима препоручују да пију воду добијену дестилацијом луковица нарциса како би повећали потенцију. Жене, пак, би требале истом том водом да умивају груди како би задржале своју привлачност.
