Лисичарка (Cantharellus cibarius) је јестива врста гљиве која се на Златибору јавља најчешће у листопадним шумама од краја пролећа, па све до касне јесени.
Клобук лисичарке је жут или бледо наранџаст, неправилног изгледа, код зрелих примерака левкаст, улегнут у средини, таласастих ивица. Листићи су мало светлији од клобука, делимично се спуштају низ стручак. Стручак је такође блеђи од клобука, најчешће кратак, сужава се при дну.
Лисичарке углавном расту у буковим и храстовим шумама, често у великим групама.
Лисичарка има јако пријатан мирис и специфичан укус, што је сврстава међу најпопуларније гљиве у кулинарству. Може се спремати на различите начине: Пржити, кувати, додавати другим јелима или служити као прилог. Јако је захвална за сушење. Због жилавог и чврћеш меса. потребно ју је мало дуже кувати. Богата је витамином Ц.
Могуће је заменити је са другим врстама лисичица, а нарочиту пажњу треба обратити на отровну заводницу (Omphalotus olearius). Искусни гљивари тврде да је замена ове две врсте најчешћи узрок тровања печуркама у Србији. Заводница, за разлику од лисичарке, расте на дрвећу, пањевима, крупнија је и тамнија од лисичарке. Треба водити рачуна о томе да заводница може расти на гранама или корењу покривеним лишћем, што одаје утисак да расте из земље.
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.
