Живорад Џон Селаковић је Американац српског порекла који је крајем осамдесетих година прошлог века својим политичким ангажманом залудео бившу СФРЈ. Он је основао Свеамеричку странку у Југославији и залагао се за њено придруживање САД.
Прича о Селаковићу је запалила тадашњу медијску сцену. Новинари из целе земље су похрлили у Ужице како би направили причу о њему и његовим политичким плановима. Проблем и мали скандал је настао открићем једне просте чињенице: Живорад Џон Селаковић је био измишљени лик.
Наиме, он је плод маште ужичких новинара окупљених у листу „Минут до 12“. У њему су тада радили Тони Станковић, Слободан Симић, Мила Филиповић…. Били су млади, духовити и пуни ентузијазма. Текст је замишљен као шала, а чланови редакције су у њега додавали шта год им је пало на памет. Поред придруживања САД, Селаковић је обећавао да ће на ужички трг довести Тину Тарнер и Боба Дилана, да ће направити највећи хамбургер на свету пречника16 m и да ће Плејбојеве зечице увеличати оснивачку скупштину.
Објављена је чак и лажна приступница новој партији. Дописници београдских медија су озбиљно схватили вест и она се врло брзо раширила по целој држави. Редакцији ужичких новина су почеле да стижу хиљаде приступница. Неки новинари су тврдили да су успели да ступе у контакт са Џоном Селаковићем и направе интервју са њим, а чак су „пронашли“ и његову родбину у Кремнима.
На крају, редакција „Минут до 12“ је морала да одржи конференцију за штампу и јавно каже да су целу причу измислили. Хаос који су изазвали био је толики да је Други дневник РТС-а морао да објави да је Џон Селаковић само измишљотина ужичких студената који су се мало нашалили.
Слободан Симић, данас један од најзначајнијих српских сатиричара, верује да је то можда и најбоља ужичка шала свих времена.
