Сваке године, амерички издавач речника Merriam-Webster проглашава реч године. Пре пар дана, објавили су да је за ову годину то реч “gaslighting”. Број претраживања ове речи порастао је за 1740% у току 2022. године. Овај појам има своју примену у различитим друштвеним контекстима, али његово изворно значење је уско везано за домен психологије.
Према Merriam-Webster речнику, “gaslighting” означава психолошку манипулацију особом обично током дужег временског периода која узрокује да жртва доводи у питање валидност сопствених мисли, перцепције стварности или сећања и обично доводи до конфузије, губитка самопоуздања и самопоштовања, несигурности у сопствене емоције или психичку стабилност и доводи у зависност од починиоца.
У трци за реч године нашле су се и реч “омикрон”, која означава један од сојева коронавируса и реч “sentient” која означава вештачки систем способан за разум и осећања. Обе ове речи од великог су значаја за актуелни друштвени моменат. Омикрон из разлога што асоцира на (актуелну?) пандемију, док је претраживање речи sentient било подстакнуто достигнућима у области развоја вештачке интелигенције. Поставља се питање шта је то номиновало појам “gaslighting” као реч која је у већој мери обележила годину од ових веома актуелних тема. Одговор лежи у значају ове теме за друштвену, интерперсоналну и, посебно, партнерску динамику.
Gaslighting је свесни или несвесни облик психичког злостављања. Јавља се када починилац искривљује информације да би збунио жртву, изазивајуц́и да жртва сумња у своје памћење и здрав разум. (Тормоен, 2019) У најширем контексту, ради се о форми емоционалног злостављања.
Мада се овај феномен појачано истражује у последњих неколико година, ради се о појави која је још одавно препозната. Сама реч изведена је из наслова психолошког трилера Џорџа Кјукора – Gaslight из 1944. године који приказује динамику брачног пара у коме мушкарац, користећи овај механизам, доводи своју супругу у стање сумње у сопствену свест док истовремено постаје зависна од свог мужа.
Исечак из филма можете видети на линку: Gaslight
Катарина Спасенић
Референце: Tormoen, M. (2019). Gaslighting: How Pathological Labels Can Harm Psychotherapy Clients. Journal of Humanistic Psychology
