Дивља ружа (Rosa caninа) је вишегодишња жбунаста биљка из породица ружа. У народу је позната и под именом пасја ружа или шипурак. Распрострањена је по Европи, северној и западној Азији и северозападној Африци. Расте као самоникла биљка.
Корен дивље руже је добро разгранат и дубок. Биљка је прилично разграната и трновита. Може да нарасте до 3 метра у висину. Гране су јој танке и дуге, прекривене ситним и повијеним трњем. Кора младих грана је зелена и глатка, док како стари постаје смеђа и испуцала. Листови су непарно перасто сложени, по ободу назубљени. Цветови су крупни, мирисни, двополни. Цвет чини пет латица, беле до ружичасте боје. Биљка цвета у мају и јуну. Плод је дугуљаст, јајаст, дужине око 2 центриметра. Боја му варира од светлонаранџасте до тамно црвене. Унутар плода је неколико семенки у облику орашчића прекривених длачицама. Зри у септембру и октобру. Народни назив за плод је шипак. Биљка се размножава семеном и вегетативно.
У златиборском крају, дивља ружа је прилично честа. Може се наћи свуда, јер расте поред путева, дуж међа, по ободима шума, уз шибље и врзине.
Плод је изузетно богат витамином Ц. Зато се препоручује конзумирање производа од шипурка у зимском периоду ради побољшања имунитета. Биљка садржи и воћне киселине, витамине Е и К, танине, пектине, каротине. Делује као диуретик и превентивно против стварања камена у бубрезима. Помаже и у лечењу гастритиса, пролива и повољно делује на рад срца. Конзумира се као чај, тинктура или џем.
