Одлуком Уједињених нација од 2003. године, 11. децембар се обележава као Светски дан планина. На овај начин, Светска организација жели да укаже на значај који планински екосистеми имају у очувању биодиверзитета и спречавању наглих климатских промена.
Светски дан планина се ове године обележава под слоганом #MountainsMatter, а његова главна тема је одрживи туристички развој. Претерана експлоатација планина у туристичке сврхе и, самим тим, нарушавање природне равнотеже су препознати као глобални проблем чије последице осећамо сви.
Планинске шуме су изузетно значајан произвођач кисеоника. Чисте планинске реке и потоци представљају главне ресурсе пијаће воде, а живи свет је изузетно богат и разноврстан. Ценећи све ове вредности, Уједињене нације покушавају да, у што већој мери, очувају планинска подручја и сачувају их од даље деградације.
Сведоци смо да су данас српске планине угрожене претераном градњом и небригом за еколошку равнотежу. Златибор је можда највећи симбол овакве праксе (о оправданости оваквог имиџа се може полемисати), али сличну ситуацију све чешће можемо видети и на Тари, Дивчибарама, Старој планини, Хомољу…
Шумска подручја се девастирају претераном сечом што изузетно погодује ерозивним процесима и губитку природног станишта бројних аутохтоних животињских и биљних врста. Планинске реке су додатно погођене изградњом минихидроелектрана. У неким крајевима, ово је већ изазвало исушивање природних токова, довело до еколошких катастрофа и уништења живог света. Поред тога, у плану је отварање бројних рудника у планинским подручјима што ће изазвати даље урушавања животне средине са трајним и несагледивим последицама.
Планине су важне, лепе, непресушни су извор менталног и физичког здравља и било би добро да сачувамо њихове дивље пределе за себе и неке будуће нараштаје.
