Кукурек (Helleborus) је вишегодишња зељаста биљка из породице љутића. Име је добио због своје отровности, hellein – убити и bora – јело.
Ред кукурека обухвата 22 врсте. На Златибору и у околини најраспрострањенији је миришљави кукурек (Helleborus odorus). Насељава ливаде, а нарочито шуме у брдским и планинским крајевима. Један је од првих весника пролећа и изузетно отпоран на ниске температуре. Српски кукурек (Helleborus serbicus) је ендемична биљка и расте само у Србији.
Кукурек има таман, добро развијен ризом. Стабло му је усправно и зелено, висине до 50 cm. При врху се грана. Приземни листови су на дугим дршкама, на којима су прстасто распоређени уски и дугачки листићи, по ивици озубљени. Листови на стабљици имају исту грађу, али су краћи. Цветови су крупни и жуто-зелени. Имају пет латица. Мирисни су, двополни и актиноморфни. Прашници су жути, док су тучкови на са дугим стубићима. Кукурек цвета у фебруару и марту. Плод му је мешак, пуцајући плод, у коме је смештено семе.
Биљка је отровна, за шта су задужени хелеборин, хелебрин и хелебореин, али уједно и лековита. Користи се у козметици и у медицини за лечење високог крвног притиска, колере и херпеса. Користи се и као лаксатив и диуретик. Међутим, примена му је јако ограничена, јер узимање биљке у већим количинама може бити смртоносно.
