Србија, захваљујући свом географском положају, није посебно трусно подручје. Срећом, ту су српски политичари да надокнаде тај природни недостатак. Земља се и даље тресе после трагедије у Новом Саду, пале су прве остваке и хапшења. Ако судимо по досадашњој пракси, десило се ништа. Србија је још једном дала допринос светској науци, увођењем “Весићевог парадокса” у практичну примену. Министар грађевине Горан Весић је први поднео оставку, ухапшен је, онда нам се јавио да каже да није, па нам је тужилаштво јавило да јесте. Дотични је ступио у штрајк глађу и, за 72 сата проведена у затвору, успео да издржи чак 90 сати без хране.
Опозиција је, у међувремену, коначно показала зубе. На протестима су били уз грађане, борили се са полицијом и напредњачком пешадијом која је по устаљеном шаблону измилела из различтих градских и општинских служби да још једном заради своје радно место. БИА је упала у Завод за заштиту споменика јер су се запослени у њему побунили против поклањања зграде Генералштаба Американцима. Увек је лепо видети како запослени у агенцији раде посао за који су плаћени и боре се против страних шпијуна који спречавају да заштићена културна добра пређу у приватне руке.
Умро је Драган Марковић Палма. Слабо ко му је пожелео вечни мир и спокој. Да не грешимо душу, министар полиције Ивица Дачић је на Пинку пустио “мушку сузу, најтежу” за дугогодишњим коалиционим партнером и са сетом се присетио како му је Палма нудио боксере да премлаћују грађане у Новом Саду.
Полиција је у Новом Саду претукла деду од 74 године, коме су због удараца у међуножје лекари морали да одстране један тестис. Замислите младог човека, пуног снаге који, уз заштиту полицијске значке, одлучује да премлати старца. Такви ће сутра, ако им дуне или им нареде, приводити и ислеђивати нас или нашу децу.
Проблем смећа или смеће од система
У међувремену, још једна ствар је пала – Регионална депонија „Дубоко“ у Ужицу је званично затворена. Пројекат који је требао да реши проблем отпада за девет локалних самоуправа је после много скрцаних милиона, мука, развлачења, тровања грађана и природе доживео крах. После пожара који је гушио цео крај, грађани су се побунили и изборили за поштовање закона. Градоначелница и њени сарадници су се побунили против грађана. Напредњачка логика је засијала у пуном сјају. Уместо против кршења закона, власт је, храбро устала у борбу против његовог поштовања. Сада сви гледају где ће са смећем. Златибор своје наводно одвози у Нови Поповац, Ужице у Лапово, а одговорни се слободно шетају, јер у Србији нема депоније за неодговорност.
На Златибору је пао снег. После њега је огрејало Сунце, а планина је опет засијала, величанствено невина и чиста, можда само да нас подсети, да колико год се трудили, лепоту нећемо успети да победимо.
Бојан Савић
