Пролећни шафран (Crocus vernus) је вишегодишња биљка из породице ириса, Iridaceae. Природно расте у Европи, док је на друге континенте пренет. Расте на влажном земљишту, у светлим шумама како четинарским, тако и листопадним, на ливадама, пашњацима. Углавном расте у групама.
Шафран је луковица пречника око 1 центиметар. Спољашње љуске луковице су мражасте, смеђе боје. Нема право стабло, већ из луковице расту два листа и цвет. Лист је узак и издужен. Цвет се састоји од шест латица љубичасте или беле боје. У средини је тучак и три прашника. Тучак је јарко наранџасте боје на чијем врху је жиг. Тучак је изразто изнад прашника, који су, такође жуте боје. Плод је тоболац са приземним семенкама семенкама. Висина биљке је од 10 до 15 центиметара.
Пролећни шафран је један од првих весника пролећа. Већ у фебруару креће да цвета, врло често пробијајући се кроз снег. Цвет му траје 3-4 дана, а отвара се по сунчаном времену.
Изузетно је медоносна биљка. Луковице се користе против нервозе, депресије, грчева и несанице. Свежа луковица је неукусна, као жив кромпир. Зато се ољушти, скува и конзумира. Богата је скробом.
Поред пролећног, дивљег шафрана, постоји и узгајани, јесењи (Crocis sativus) који цвета у јесен и чији се тучкови користе као зачин.
Шафран се често меша са врло отровним мразовцем. Изглед им је на први поглед исти. Битна разлика је што шафран цвета у рано пролеће, а мразовац у јесен.
