Мразовац (Colchicum autumnale) је вишегодишња, зељаста биљка из истоимене породице мразоваца. Пореклом је из Европе и Северне Африке. Расте у континентални деловима, на већим надморским висинама. Воли влажно станиште. Може се наћи на пашњацима и ливадама.
Мразовац расте из луковице која се налази у земљи на дубини од 20 cm. Јајастог је облика, величине до 7 cm. и животни век јој је једна година. Нова луковица се развија током лета, да би се почетком јесени из ње развио пупољак. Пупољак је кратак и у земљи, из њега се развија један или више цветова. Цвет је појединачан, ниско развијен, готово до земље. Састоји се од шест бледо ружичастих латица, који су при дну срасли у дугу цев. У средини је 6 прашника, наранџасте боје. Плод је тоболац, дуг 3-5 cm који садржи велики бриј семенки. Семенка је црна, лоптаста, пречника 1-2 mm. Листови су копљасти, меснати и усправни. Расту у пролеће, директно из земље чинећи спиралну купу. Биљка цвета од краја лета до половине зиме. Некада су људи веровали да с њим долази и зима.
Мразовац је отровна биљка
Биљка садржи врло отрован алкалоид колхицин, па је нашао примену у фармацеутској индустрији. Користе се луковице које се ваде на јесен и суше. Користи се и семе у производњи лекова за реуму и астму.
Мразовац је изузетно отровна биљка. Тровање овом биљком наступа 3-12 сати након конзумирања и пролази кроз три фазе. Прво се јавља мучнина, повраћање и дијареја. Затим након 1-3 дана наступају срчана слабост, аритмије, оштећење јетре, слабији рад бубрега, респираторне сметње, поремећај функције коштане сржи, смањивање леукоцита. Након 5-7 дана долази до постепеног повећања леукоцита, шта даје знак да је опоравак почео. У случају конзумирања веће количине биљке, може наступити и смрт.
Мразовац се често меша са шафраном због цвета који су готово идентични. Основна разлика је што шафран цвета у пролеће. Меша се и са сремушем због сличних листова. Листови сремуша расту појединачно из земље, а код мразовца су груписани.
