Каћун

Каћун (Orchis morio) вишегодишња зељаста биљка из породице орхидеја. Назива се још и мали или обични каћун. Распрострањена је на Медитерану и на северо-западу Африке. Самоникла је биљка која расте на осунчаним и сувим ливадама, пашњацима и у светлим шумама.

Каћун има две луковице у земљи. Из једне, стрије луковице развија се усправна стабљика која може да достигне висину до 30 cm. Листови су дугуљасти и при врху зашиљени. Дужине су око 8 cm и зелено-љубичасте боје. Има их од 5 до 10, немају дршку, већ рукавац листа обавија стабљику.

На врху стабљике смештени су двополни појединачни цветови. Скупљени су у цваст. Цветови су у нијансама розе и љубичасте боје, са израженим пурпурним жилама. Цвет је издужен и састоји се из три унутрашња и три спољашња листића (латице). Једна од доњих латица је већа, трапезоидног облика са три режња. Беличасте боје са розе-љубичастима тачкама, повијен на доле. Преображена је у медну усну која својим обликом привлачи и омогућава слетање инсеката приликом опрашивања. Друге две латице су унутар цвета, мале и тешко уочљиве. Спољашње латице се преклапају и надвијене су над усном. Унутар цвета смештени су прашници и тучак. Плод је тоболац у коме се развија велики број ситних смеђих семенки.

Биљка може да се развије из семена али само у симбиози са одређеним гљивама које семену обезбеђују потребну количину воде. Зато се чешће размножава луковицом. Када се биљка осуши, стара луковица одумире, а следеће године друга, млада луковица постаје активна.

Луковице каћуна садрже слуз, чак 50%. Слуз помаже у лечењу дијареје, кашља, промуклости, јача организам. Сматра се и изузетно добрим афродизијаком.

Луковице се ваде док биљка цвета, а то је током априла и маја. Оне се суше и мељу у прах. Од праха се прави напитак који се назива салеп. За припрему салепа потребно је кувати 1 шољу млека са 1 кашиком салеп праха и 2 кашичице шећера, уз стално мешање. Кад се згусне додати мало цимета или ђумбира и мало сецканих ораха, бадема или пистаћа.