Зелембаћ

Зелембаћ (Lacerta viridis), познат и као европски зелени гуштер, је врста дневног гуштера из породице Lacertidae, распрострањена у деловима централне и југоисточне Европе. У Србији, па и на Златибору, је честа и лако уочљива врста, нарочито у топлијим, сувљим и жбунастим пределима.

Опис
Зелембаћ је један од највећих гуштера у Европи, дужине тела (без репа) до 15 cm, док реп може бити и двоструко дужи. Мужјаци су нарочито упечатљиви током сезоне парења, када добијају интензивно зелену боју са плавим вратом и главом, док су женке обично светлије зелене боје, понекад са беличастим или жутим тачкама. Кожа је покривена ситним, тврдо уседлим крљуштима. Захваљујући јаким ногама и оштрим канџама, изузетно је вешт у пењању по ниском растињу и камењу.

Станиште и распрострањеност
Зелембаћ настањује разноврсна станишта: од сувих ливада, пашњака и шумских ивица до каменитих и жбунастих предела. Погодују му сунчани положаји са густим ниским растињем које му служи као заклон. Распрострањен је од Француске и Немачке на западу до Кавказа и Балкана на истоку. У Србији је често присутан у брдско-планинским пределима, али и у равницама ако има довољно вегетације.

Исхрана
Зелембаћ је инсектојед. Храни се најразноврснијим бескичмењацима: инсектима (посебно скакавцима, бубама и мравима), пауковима, пужевима, као и понекад мањим гуштерима, птичјим јајима или тек излеглим птићима.

Понашање и репродукција
Активан је током дана, а највише током топлијих месеци од априла до октобра. Зими се повлачи у хибернацију. Мужјаци су територијални и током сезоне парења (у пролеће) често улазе у борбе ради освајања женке. Женка полаже 5–20 јаја у влажну земљу или под камење, а младунци се излегу након 6 до 10 недеља, у зависности од температуре. Младунци су светлосмеђи, дуги 4-6 центиметара.

Значај и заштита
Зелембаћ је важан део екосистема као контролор популација инсеката и као плен већим животињама (змијама, птицама, мачкама). Иако није директно угрожен, уништавање станишта и загађење могу локално утицати на његову бројност.