Брезова губа, брезов труд (Piptoporus betulinus) је лигниколна вртса гљиве која расте искључиво на дрвету брезе. Јавља се од пролећа до јесени на живим и мртвим стаблима као паразит и сапрофит који разлаже дрво.
Опис и препознавање врсте
Плодиште гљиве Piptoporus betulinus је најчеће једногодишње, велико и меснато.
Клобук
Полукружан или бубрежаст, величине 10–25 cm. Боја варира од светлосмеђе до црвенкасто-браон. Површина је глатка, понекад благо испуцала. Ивице су заобљене и често нешто светлије.
Листићи / цевасти слој
На доњој страни налази се цевасти слој са ситним порама, белим или кремастим. Поре су ситне и правилне, што је један од кључних елемената за идентификацију.
Месо је бело, чврсто, са благим мирисом дрвета. Старе гљиве постају тврде и дрвенасте.
Дршка
Гљива нема класичну дршку – причвршћена је директно за стабло брезе.
Станиште и распрострањеност
Брезова губа је строго повезан са врстама рода Betula (брезе).
Најчешће се јавља: на живим, али ослабљеним брезама као паразит, на мртвим стаблима као сапрофит, у листопадним и мешовитим шумама умереног појаса.
Гљива је широко распрострањена у Европи, Азији и Северној Америци. Има је по златиборским листопадним шумама.
Екологија и улога у природи
Као разлагач дрвета, брезова губа игра значајну улогу у шумским екосистемима. Гљива изазива мрку трулеж, разграђујући лигнин и целулозу.
Ово убрзава природан циклус распадања и повећава хранљиве материје у земљишту.
Јестивост и употреба
Иако се Piptoporus betulinus сматра нејестивом гљивом због жилаве текстуре и горког укуса, има дугу традицију медицинске употребе:
Од ње се праве чајеви и екстракти против упала, природни антибактеријски препарати, завоји од свежих плодишта (познато је да их је користио и праисторијски човек). Користи се за лечење псоријазе, снижавање шећера у крви и чак као превентива против тумора.
Савремена истраживања показују да гљива садржи: антимикробна једињења, полисахариде који подржавају имунитет, тритерпеноиде са антиоксидативним својствима.
Сличне врсте
Најчешће се меша са:
Fomes fomentarius – много тврђи, тамнији, седластог облика;
Ganoderma applanatum – тамнији и са карактеристичним „уметничким“ белим слојем који се тамни притиском.
Брезова губа има мекше, светлије плодиште и расте искључиво на брезама.
