Божидар Ковачевић био је академски сликар, рођен је 27. октобра 1934. године у селу Борова Глава на Златибору. Основну школу је завршио у Доброселици. Гимназију је похађао у Ужицу, Београду и Крушевцу.
Након гимназије, одлази на пријемни на Академији уметности у Београду. Пријемни није положио. По савету најближих, уписује медицину. Међутим, од сликарства не одустаје. Крајем педесетих година прошлог века уписује академију на којој дипломира 1961. године. Школовање је наставио на постдипломским студијама у класи Ђорђа Андрејевића Куна и Љубице Цуце Сокић.
Божа своје усавршавање наставља у иностранству. Од 1962. до 1964. је боравио у Паризу, а током наредне две године у Њујорку, где је учествовао на четири групне изложбе. Самостално је излагао у Каиру 1980, Франкфурту 1981. и у Минхену 1982. и 1984. године.
1981. године, у свом родном месту, на Боровој Глави изградио је свој „сликарски замак“. Изабрао је место одакле се „Златибор види као на длану, одакле пуцају видици и мотиви на све четири стране“. Тада се посвећује сликању пејзажа са честим мотивима Златибора. Поред Златибора сликао је и Ђердап, Дунав, Боку Которску, Далмацију.
Божидар Божа Ковачевић умро је 26. новембра 2010. године у Београду. Из брака са супругом Надом има две кћерке, Славенку Ковачевић Томић и Александру Ковачевић, познате београдске сликарке.
Пар Божиних анегдота
Од малена је волео уметност. Током средњошколских дана, често је цртао портрете професора. Једном приликом професор српског језика му је рекао да ће добити петицу ако нацрта 5-6 његових портрета. И док су други одговарали, Божа је, за оцену, цртао.
Када је конкурисао први пут на Академију, Божа се није припремао за пријемни испит. Три дана је трајао испит на коме се полагало цртање портрета и акта. И како је говорио „Ја никад акт ни голу жену у животу нисам видео, до тад!“. Због тог акта није уписао Академију из првог покушаја.
У време студирања на Академији конкурисао је за стипендију општине Чајетина. Одбили су га уз образложење „да си уписао агрономију или медицину, па и да те стипендирамо; сликарство нас не интересује“.
Подаци и фотографије преузети су са Галерија Ковачевић,
