После готово двадесет година у државном здравству, др Гордана Бојовић одлучила је да отвори сопствену ординацију. Са нама је поделила зашто је направила тај корак и шта за њу значи бавити се медицином.
На почетку, представите нам своју ординацију!
– Као специјалиста опште медицине, ја сам лекар коме се пацијенти прво обраћају. У својој ординацији бавим се превентивним прегледима, дијагностиком и лечењем, пратим хроничне болести и бринем о општем здрављу својих пацијената. Када је потребно, упућујем их код одговарајућих специјалиста. Поред тога, радим ултразвучне прегледе који омогућавају рану дијагностику болести, систематске прегледе, израђујем нутриционистичке програме за регулисање телесне масе, спортисте, дијабетичаре, децу и труднице.
Шта је разлог преласка у приватну праксу?
– Пре свега, да бих имала довољно времена за пацијенте и да бих могла да им се посветим на прави начин. Нажалост, државно здравство се великим делом свело на задату форму коју морате да задовољите. Дошли смо у ситуацију да су папирологија и статистика важније од медицине и бриге за пацијента. У таквим условима, тешко је лечити људе на прави начин. То просто није и не сме бити смисао овог посла.
Откуд Гордана Бојовић у медицини?
– Чини ми се да сам одувек сањала да ћу постати лекар. Када сам имала 5-6 година, на телефон сам се, сва важна, јављала са „Хало, овде, докторка Гоца“. Све моје лутке су биле избушене иглама пошто ми је најдража игра била да им дајем инјекције. Понекад се запитам како су ми родитељи давали толике игле и допуштали да се играм са њима. Данас сам им захвална на томе.
Колико је тешко завршити медицински факултет?
– Мени није било! Опет се враћам на љубав према том позиву. Ако га заиста волите, све вам је много лакше. Мени су можда најтеже биле прве две године на којим се ипак уче неке опште ствари. Најзанимљивије је када крену прави стручни предмети, када се сусретнете са конкретним знањем које ћете примењивати у раду са пацијентима. Просто, тада почињете да осећате да заиста постајете лекар.
Нисте се ту зауставили, већ сте наставили усавршавање.
– Осећала сам да је то моја обавеза према струци и пацијентима. Завршила сам обуку за ултразвучну дијагностику абдомена, колена, штитне жлезде, дојке, простате, доплер крвних судова врата и ногу. За оне који не знају, свака од наведених ултразвучних дијагностика захтева специфична знања и посебно се изучава. Такође, едукатор сам покус ехосонографије. То је дијагностичка метода која подразумева коришћење ултразвука на месту лечења пацијента. Ова техника омогућава брзу процену стања пацијента у реалном времену. Завршила сам и Школу исхране Ане Петровић како бих усавршила своја знања о правилној исхрани која је један од предуслова добре превенције. Да будем искрена, тражила сам начин да смршам, па сам постала њен пацијент. Тако сам, из прве руке, утврдила да њен метод даје резултате.
Увек се истиче значај превенције. Колико је она битна и које су њене основе?
– Превенција јесте најважнија ствар коју можемо да урадимо за своје здравље. Ако се придржавамо њених правила, можемо да спречимо многе болести или им ублажимо симптоме. Правила су, у суштини, прилично проста. Правилна, уравнотежена исхрана, физичка активност, довољно сна, што мање стреса. Превентивни прегледи бар једном годишње, за жене редовни гинеколошки прегледи и прегледи дојке.
Шта обухвата систематски преглед који радите у својој ординацији?
Систематски преглед је најбоља превентивна мера јер представља свеобухватну слику вашег здравственог стања на једном месту.
Он обухвата:
– Општи преглед срца и плућа
– ЕКГ
– Мерење шећера, притиска и сатурације кисеоника
– Ултразвук штитне жлезде
– Доплер крвних судова врата
– Ултразвук стомака
– Ултразвук простате (за мушкарце) / Ултразвук дојки (за жене)
– Доплер крвних судова ногу
– Одређивање терапије.
По медицинским правилима, људи до 35 година старости би систематски преглед требало да раде на сваких пет година, а старији на сваке две. По мом мишљењу, пожељно је радити их и чешће јер је рана дијагонстика најбоља заштита здравља.
Колико наши људи брину о здрављу?
– Из мог искуства, то зависи од генерација. Старије генерације мање. Они долазе само када већ нешто није у реду. Средње су ту негде. Они су углавном усредсређени на посао, превише раде и немају времена да брину о себи и свом здрављу. Добро је што млади имају свест о превенцији, доста брину о себи и редовно долазе на прегледе.
Поменули сте правилну исхрану. Шта она подразумева?
– Здрав начин исхране обезбеђује енергију нашим ћелијама, али и квалитетне макро и микронутријенте неопходне за раст, развој и свакодневно функционисање. То подразумева правилан избор и комбинацију намирница, здрав начин припреме хране, избалансиране и уравнотежене оброке. Томе треба додати физичку активност која је неопходна за функционисање зглобова и мишића и организам ће вам бити више него захвалан. Код нас у ординацији можете добити индивидуалне јеловнике прилагођене сваком пацијенту сходно његовом здравственом стању и навикама. Сви смо ми различити, па су нам и потребе такве. У крајњем случају, неко не воли краставац или купус, па треба да нађемо замену за њих.
Дешава ли се да пацијенту кажете да мора да промени живот, а он то одбија?
– Дешава, наравно. Човек, који је дошао код мене у ординацију, је већ направио први, најважнији корак, само му то понекад није јасно. У таквим случајевима, неопходна је одређена доза убеђивања и објашњавања зашто је промена важна.Трудим се да кренемо ситним корацима и да пацијенту постепено мењамо навике. Кажем му нпр. „Хајде да се прво уоброчимо, па ћемо видети шта даље“. Када после тог првог корака осети побољшање, све постаје лакше, расте поверење између лекара и пацијента што знатно убрзава и олакшавао цео процес.
Шта бисте поручили младима који желе да упишу медицину?
– Пре свега, морају да воле тај посао и морају да буду добри људи. Има међу нама лекарима свакаквих, али у бити сви смо овај позив изабрали јер смо желели да помажемо другима. Још нешто, јако важно, сутра када постанете лекари морате да поштујете пацијента и верујете му.
Шта је најтеже у вашем послу?
– Свакако, палијативна нега и најтеже дијагнозе. Ја имам срећу да, по природи посла нисам та која утврђује најтежу дијагнозу. Када посумњам на њу, пацијенте упућујем код специјалисте на даље прегледе. У тим ситуацијама, морате да укључите и пацијентову породицу, свима да саопштите лоше вести и будете уз њих. Морам се њима и њиховим најближим наћи при руци, да разговарам са њима када је тешко и, како знам, олакшам им најтеже моменте.
Ти људи, до краја, остају моји пацијенти, а ја њихов лекар!
Бојан Савић
Детаљније информације о услугама које пружа ординација др Гордане Бојовић можете прочитати на овом линку: Специјалистичка ординација Бојовић
