Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum) је листопадно дрво из породице јавора. Аутохтона биљка је на Балканском острву где расте у мешовитим шумама. Распрострањен је широм Европе и Северне Америке, где се гаји као парковска биљка. Расте на влажним и плодним стаништима. Воли растресито земљиште и осунчане пределе. Добро подноси високе, али и ниске температуре. Животни век му је до 300 година.
Дивљи кестен има плитак и разгранат корен. Стабло му је високо и до 30 метара, док му пречник може достићи један метар. Кора младог стабла је сивосмеђа, док је код старијих сивоцрна и испуцала. Кестен има густу и широку крошњу (од 15 до 20 m). Спољашње гране су углавном висеће са увијеним врховима. Листови су крупни, смештени на дугој дршци. Прстолики су, са 5 до 7 мањих листића, од којих је средњи највећи, а сваки испод њега мањи је од претходног. Листићи су елипсасти и по ободу назубљени. Кестен цвета у мају. Цветови су бели, у дну латица са жутим и ружичастим мрљама. Скупљени су у усправне метлице високе 10-30 cm које имају 20-50 цветова. На свакој метлици обично се развије само 1-2 плода. Плод има једно, ређе два семена смеђе боје, обавијена зеленом бодљикавом љуском. Семе зри у септембру и октобру када љуска пуца и оно се ослобађа.
Дивљи кестен има лековита својства, јер садржи скроб, сапонин, уље, беланчевине, гликозоиде, тининин, витамине и горке материје. Као лек користе се семе, кора и цвет. Користи се за лечење прошираних вена, хемороида, дијареје. Иначе, семе је благо отровно и никако га не узимати орално, јер ће изазвати повраћање, дијареју, ширење зеница, па и губитак свести. Цветови кестена су извор за пчеле и друге опрашиваче.
Тинктура од дивљег кестена
Семенке дивљег кестена опрати, посушити и иситнити их. Тако иситњене ставити до половине тегле. Прелити ракијом и оставити да стоји 3-4 седмице на топлом месту. Након тога процедити. Тинктуру користити за масажу болних места изазваних реумом или прављење облога.
