Црква брвнара у Јабланици се налази у истоименом селу на територији општине Чајетина, на удаљености од око 25 километара од туристичког центра Златибора. Изграђена је 1838. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Црква брвнара у Јабланици један је од највреднијих примера народног градитељства златиборског краја. Према предању, подигнута је ангажовањем мештана и мајстора са Таре.
Место и изглед цркве
Црква има једнобродну основу и правилно обликовану полукружну апсиду, чија ширина одговара ширини брода. Посебно се истиче веома стрм кров, који је у почетку био прекривен шиндром.
Унутрашњост храма иконостасном преградом је подељена на наос и олтарски простор. Царске двери израђене су непосредно након изградње цркве и приписују се Сретену Протићу. Престоне иконе Исуса Христа и Пресвете Богородице са Исусом Христом, као и икону Светог Василија Острошког са Светим Јованом Крститељем, дело су Димитрија Посниковића из 1851. године. Иконостас је касније допуњен радовима Јарослава Кртије, који је 1958. године израдио 23 иконе са представама црквених празника. Уз помоћ свештеника и мештана, ове иконе постављене су у два реда изнад престоних икона.. Уз цркву се налази дрвени звоник, док су по околном терену распоређене собрашице, прилагођене његовој конфигурацији.
Собрашице, познате и под називима софрашице, собре, софре, шатре, чардаци или чардачићи, представљају мање дрвене објекте које су подизали имућнији домаћини. Током црквених сабора служиле су за окупљање и боравак њихових породица и гостију. У Доњој Јабланици почеле су да се граде убрзо након подизања цркве. На једној од најлепших собрашица урезана је 1840. година, што представља важан податак о времену њиховог настанка.
Неки од ових објеката у потпуности су затворени, док су други изведени као отворени тремови, благо уздигнути изнад земље и ослоњени на дрвене диреке. У њихову конструкцију уграђене су софре и клупе, намењене за седење и заједничке оброке током саборских окупљања.
Око сто метара западно од цркве налази се гробље из прошлог века, које се и данас користи. Већина надгробних споменика израђена је од пешчара. На њима се могу видети бојени клесани натписи, биљни украси и различите симболичке представе. Делимични конзерваторски радови на собрашицама обављени су 1987. године.
Културно-туристички значај
Црква Успења Пресвете Богородице и припадајући етно-комплекс заштићени су законом као културно добро Србије. Налазе се под надзором Завода за заштиту споменика културе Краљево.
Данас овај комплекс представља значајну културно-историјску и туристичку тачку на Златибору. Смештен на око 25 километара од административног центра планине, у близини ски-центра Торник, храм привлачи велики број туриста, етнолога и заљубљеника у српску баштину због своје изворне очуваности и историјског амбијента.
Фоторгафије: Марко Џамбасовић
