Маслачак (Taraxacum officinale) је вишегодишња зељаста биљка из породице Asteraceae. Маслачак је коров који је широко распрострањен. Настањује ливаде, пашњаке, оранице, баште…
Корен маслачка је вретенаст и задебљан. Иако је слабо развијен може да достигне дужину преко једног метра. Листови су приземни, дубоко урезани у троугласте режњеве. Цветови су појединачни на дугој, шупљој дршци. Двополни су, скупљени у главице, изразито жуте боје. Маслачак цвета од марта до маја, мада ако су временски услови повољни и до октобра. Након цветања, цвет се претвара у беле папусе или длачице које у себи носе семе. Једна биљка за годину дана може да произведе од 3.000 до 8.000 семенки које ветар надалеко разноси.
Маслачак је лековита биљка која садржи горке материје, калијум, смоле, етерично уље, инулин, витамине А, Б, Ц, Д и К, гвожђе, соли калцијума, магнезијума и силицијума. Делотворан је као диуретик, појачава рад бубрега и избацивању песка, чисти крв, поспешује лучење жучи, ублажава симптоме гихта, реуматизма, кожних екцема, чирева. Повољно делује на снижавање нивоа шећера у крви код дијабетичара.
Маслачак је једна од медоносних биљака. У исхрани се користи и као салата, било од свежег листа или обареног. Лист се бере пре него што биљка процвета. Чај се кува од листа или од корена биљке, док се од цветова прави сируп.