Клека (лат. Juniperus communis) је врста четинара из породице чемпреса (лат. Cupressaceae). Клека расте на великом делу северне хемисфере, од Северне Америке, преко јужног Гренланда, Европе, Источне Азије до Северне Африке, где постоје реликтне популације. Расте по кршевитим и крашким теренима, на сунчаним и сувим местима. Аутохтона је врста на Златибору.
Клека је зимзелени четинар, који расте као мало дрво или грм (што зависи од станишта). Игличасти листови, који су груписани по 3 у пршљену, су у почетку светлозелене боје, а после потамне. Разликују се мушка и женска стабла. Женске шишарке, које се налазе на женским стаблима се опрашују ветром.
Плодови клеке су бобице, које сазревају две године након цветања. Плодови су прве године јајастог облика и зелени, а друге су округли, пречника 4-12 mm и црно-љубичасте боје.
Семе се шири након што птица поједе плод, свари меснати део плода, а затим семе које је тврдо и не сварљиво, путем измета избаци у спољашњу средину.
Мушке шишарке су жуте боје, дуге су 2-3 mm и опадају након што ослободе полен, до чега долази у марту и априлу.
Плод садржи смоле, танин, восак, органске киселине и њихове соли. Садржи минерале калцијум, калијум, манган и сумпор, а богат је и витамином Ц.
Клека има широку примену у кухињи и народној медицини. Може се користити као зачин, а од ње се праве чајеви и различити мелеми. Врло цењена ракија Клековача се добија додавањем плодова клеке у шљивовицу, а обавезан је састојак водњике, врло популарног традицоналног пића на Златибору.
