Пуза

Пуза (Armillaria mellea), позната и под именима медењача, шумски медењак, медена пуза је врста јестиве, али условно безбедне гљиве из породице Physalacriaceae, рода Armillaria. Распрострањена је широм умерених подручја северне хемисфере. На Златибору се често среће у листопадним и мешовитим шумама током јесени.

Станиште и распрострањеност

Armillaria mellea расте у великим сноповима на трулим пањевима, мртвим стаблима или живим, али ослабљеним дрвећем. Најчешће се јавља у листопадним шумама, али се среће и на четинарима. Период раста обухвата јесен, понекад и крај лета, а најчешће се јавља од септембра до новембра.

Морфолошке карактеристике

Капа (шешир): Полулоптаст до распрострт, пречника 4–10 cm, жутосмеђе до медне боје, често прекривен ситним тамним љуспицама. Површина је глатка или слабо лепљива када је влажна. Листићи: Густи, прирасли или благо силазни, у младости светли, а касније добијају зеленкасто-смеђу или рђасту нијансу.
Дршка: Чврста, дугачка 5–12 cm, дебљине 1–2 cm, жућкастосмеђа, често са беличастим прстеном (анулусом) испод капе. У основи може бити црнасто обојена.
Споре: Беле боје, елипсоидне, глатке, неамилоидне.
Месо: Светле боје, чврсто, без посебног мириса. Укус благо горак код старијих примерака.

Пуза је један од најзначајнијих и најопаснијих дрвенастих паразита у шумским екосистемима. Изазива белу трулеж корена и подземних делова стабала, што доводи до слабљења и изумирања заражених стабала. Њен мицелијум се шири ризоморфама (жичастим структурама) кроз земљиште, инфицирајући околна стабла и пањеве.

Због тога се сматра опасним патогеном у шумарству и воћарству, нарочито у засадима јабука, шљива и других коштичавих врста.

Јестивост

Пуза је јестива гљива, али условно – мора се добро термички обрадити, јер у сировом стању садржи токсине који могу изазвати гастроинтестиналне сметње. За исхрану је најбоље користити клобуке младих примерца. Потребно их је кратко обарити (5–10 минута), а воду у којој су се кували просути. Након тога, гљива се може пржити, динстати или користити у чорбама. Богата је аминокиселинама и витаминима, па се користи у традиционалној медицини.

Напомена: Неке особе могу имати индивидуалну преосетљивост на ову врсту, те се препоручује умереност и опрез.

Могућа замена са сличним врстама
Armillaria gallica, Armillaria ostoyae – сродне врсте, сличне по изгледу и станишту.

Занимљивост

У држави Орегон (САД) откривен је мицелијум врсте Armillaria ostoyae, сродне пузи, који се простире на преко 900 хектара и сматра се највећим и једним од најстаријих живих организама на Земљи – старост му се процењује на више од 2.000 година.