Пантеровка, пантерова мухара (Amanita pantherina) је изузетно отровна и, на Златибору, врло честа гљива. Најчешће се среће у листопадним и мешовитим шумама. Расте од пролећа до касне јесени.

Шешир је најчешће смеђе боје, ширине до 12 центиметара. Код младих примерака је полулоптаст, касније се шири, код старијих гљива често удубљен, изрецкан по ивицама. На шеширу се налази кожица која се прилично лако скида. Површина кожице је прошарана белим до сивим тачкама (пахуљицама). У случају великих падавина, ове тачке се могу испрати, па шешир остаје го.

Листићи су бели, густи, меки.

Стручак је бео, код зрелих примерака шупаљ. На њему се налази гладак венац, док је при стручка видљиво карактеристично задебљање.

Пантеровка је једна од најотровнијих печурака у нашим крајевима. Као и већина гљива из рода Amanita, садржи психоактивни алкалоид мускимол и иботенску киселину. Термичком обрадом, отрови се не неутралишу. Изазива пантерински синдром који прате појачано зноијење, халуцинације, проблеми са видом, повраћање, пролив, тешка тровања организма, а у неким случајевима исход може бити смртоносан. Први симптоми се могу јавити већ пола сата после конзумирања гљиве.

Могућа је замена са јестивом бисерком (Amanita rubescens) која има ребраст венчић и чије месо поцрвени на притисак.

Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.