Палачинке имају веома дугу историју. Не може се тачно рећи одакле потичу, јер су се варијанте јела развијала независно у многим културама.
Верује се да су нека од најранијих јела сличних палачинкама постојала још у праисторији. Археолошка открића сугеришу да су људи још пре 30.000 година млели житарице, мешали их са водом, тањили и пекли на врућем камењу. Древни Грци су правили палачинке, tagenites од пшеничног брашна, маслиновог уља, меда и згуснутог млека. Служиле су се за доручак. Римљани су такође имали своју варијанту, коју су називали alia dulcia, што значи „други слаткиши“. У средњем веку, палачинке су постале популарне у Европи, а рецепти су почели да укључују млеко и јаја, што их је чинило мекшим и укуснијим. Често су се сервирале са различитим надевима.
Постоји легенда да је савремене палачинке осмислио кувар папе Геласија Првог 492. године, када је у Ватикан дошло толико ходочасника да је понестало хране, а на располагању су били само јаја и брашно.
Данас, палачинке постоје у безброј варијација широм света, свака култура има своју верзију, било да су то француске крепе, руске блиње, америчке палачинке, индијска доса или етиопска инџера.
Палачинке из рерне
Једна од варијанти су и палачинке из рерне. Скраћују време припреме, што је за модерну куварицу изузетно важно.
За припрему јела потребно је: 2 јаја, кашичица соли, 3 кашике уља, 400 ml млека и 160 gr брашна. Умутити јаја жицом за мућење, додати остале састојке и мутити док смеса не постане компактна (без грудвица, а течна је). Велики плех обложити пек папиром и изручити смесу. У њу нарендати качкаваљ и шунку. По жељи могу се ставити и краставчићи, маслинке, сланина… Пећи 15 минута на 200 степени. Уколико желите слатку варијанту, тесто се испече без додатака, а након печења се филује кремом, џемом, шећером…
Ако вам треба идеја за доручак, ручак, вечеру… посетите златиборску куварицу. Можда пронађете инспирацију!
