Историјска победа над Црвеном звездом и титула КЛС-а обележили су сезону КК Златибора, а један од кључних играча тима био је Теренс Хантер-Витфилд. Проглашен за најбољег одбрамбеног играча лиге, Витфилд је својим ратничким менталитетом у одбрани и атркативним потезима у нападу показао како се игра „у оба смера“. У интервјуу за наш портал, Хантер нам открива како је са КК Златибор срушио Евролигаша, ко му је био ментор у тиму и зашто ће Србија заувек имати посебно место у његовом срцу.
Ово ти је прва сезона у Европи. Колико ти је било тешко да се прилагодиш?
– Не бих рекао да је било тешко, али ми је требало мало времена да се навикнем. Пре свега, да осетим какав је стил кошарке у Европи и како се овде игра.
Како би описао разлику између америчке и европске кошарке?
– Америчка и европска кошарка се доста разликују. У Европи је игра много више заснована на основама и тактици. То је више „игра размишљања“. Стил игре, тренери и сама атмосфера чине да различити типови играча могу да пронађу своје место.
КК Златибор је имао узбудљиву сезону – освојена је КЛС и остварена историјска победа над Црвеном звездом. Како си ти доживео претходну годину?
– Имао сам невероватно и забавно путовање са КК Златибор. Освојили смо КЛС и победили тим који је ове године био међу десет најбољих у Европи. Урадили смо нешто што нико није очекивао од нас. Та утакмица и победа ће ми остати заувек у сећању.
Шта је на тебе оставило најјачи утисак када су у питању клуб, саиграчи и стручни штаб?
– Мислим да су код мене највише приметили борбеност, добру одбрану и то што играм на обе стране терена. Трудим се да увек дам енергију екипи и верујем да су саиграчи и тренери то препознали.
Имаш ли омиљеног саиграча? Ко ти је највише помогао да се прилагодиш новој средини?
– Немогуће је издвојити једног омиљеног саиграча. Када заједно прођете кроз овакву сезону и овакве изазове, сви постану омиљени. Ако морам некога да издвојим, онда је то Немања Протић који ми је највише помогао у прилагођавању. Он је увек био искрен, јасно је говорио како ствари стоје. Некад мислиш да нешто знаш, а онда ти он објасни где грешиш и схватиш да је у праву. Много сам му захвалан због тога.
Навијачи су те одлично прихватили, а ти си им узвратио добрим играма. Колико ти значи та веза са публиком?
– Волим навијаче Златибора толико да је то тешко описати речима. Они су ме носили током целе сезоне. Били су уз нас на свакој утакмици. А када се деси лоша одлука или нешто што судије не виде – верујте, навијачи ће то одмах показати. Златиборски навијачи ће увек имати посебно место у мом срцу.
Проглашен си за најбољег дефанзивца лиге. Енергија и борбеност су твој заштитни знак. Одакле долази такав менталитет?
– Та чврстина је почела још када сам био дете. Цео живот сам био аутсајдер. Никада нисам био у великим тимовима са звучним именима. Зато сам се фокусирао на нешто што многи не воле да раде – да играм одбрану на најбољем противничком играчу, да будем чврст и енергичан.
Већина играча жели да шутира тројке и постиже поене, али не желе сви да раде тежак посао у одбрани. Ја сам то прихватио и људи су то почели да примећују.
Како ти се допао живот на Златибору? Да ли си имао прилике да упознаш место и људе?
– Златибор је веома пријатан. Ваздух је свеж, јер смо на планини. Имао сам прилику да видим како изгледају ваши обичаји, црква, молитва и традиција. Уживао сам у свему томе. Упознао сам и људе који су ми причали о историји Србије и српској култури. Све ми је то било веома занимљиво и оставило је јак утисак на мене.
Златиборци, Срби уопште, воле да се хвале својом кухињом. Да ли постоји нешто од хране што ти се посебно свидело?
– Три леће – најбољи десерт икада! А волим и сарму. То бих могао да једем цео дан.
Када породици и пријатељима будеш препричавао време проведено овде, ша ћеш истаћи као најважније?
– То што су ме људи прихватили као породицу. Третирали су ме као свог. Због тога сам се осећао као код куће.
Који су твоји даљи планови?
– Следећи корак још увек није потпуно одређен. Тренутно сам фокусиран на то да уживам у лету и да радим на стварима које треба да поправим на терену. Али осећам да сам изградио име у Србији и веома сам узбуђен да видим куда ће ме каријера даље одвести.
Миланка и Бојан Савић
Сва права задржана!
