Дивља патка, глувара (Anas platyrhynchos) је птица која припада породици пловуша, у оквиру реда гушчарица. Једна је од најраспростањенијих птица мочварица у свету. Насељава готово целу северну хемосверу – Европу, Азију и Северну Америку. Код нас је има свуда где постоје водена станишта. Најбројнија је у Војводини, посевно на Дунаву, Сави и Тиси, али је има и на осталим рекама, вештачким језерима и градским парковима уз реке или језерца.
Дивља патка воли стајаће или споротекуће воде богате вегетацијом. Обални појасеви обрасли грмљем су јој идеални за скривање и гнеждење.
Сваштојед је. Храни се биљкама (семењем, корењем, воденим биљем), али и инсектима, мекушцима, пуноглавцима… Храни се роњењем и то тако што зарони „наглавачке“ само предњи део тела у плићак како би дохватила храну са дна.
Код дивљих патака изражено је полно дволичје – диморфизам. Мужјаци имају препознатљиву сјајну, тамнозелену главу, белу огрлицу и кестењасте груди. Женке су неупадљиве, смеђе боје са тамним шарама, која им служи као камуфлажа док леже на јајима. Уз то, женке имају гласно, препознатљиво квакање, док су мужјаци много тиши и њихово оглашавање више подсећа на мекано сиктање или кратке звиждуке.
Друштвена структура
Дивље патке имају специфичну и динамичну друштвену структуру. Ван сезоне парења, оне су изузетно друштвене и воле да буду у великим јатима. То им пружа безбедност од предатора. Немају фиксну теритирију коју бране. Међутим, током пролећа, када изаберу место за гнежђење,мужјак постаје веома заштотнички настројен према малом простору око женке, тј. око „покретне територије“. Он не брани земљу, већ саму женку од других мужјака.
Борбе мужјака су честе и могу бити прилично грубе. Наиме, мужјаци користе кљунове да чупају перје супарнику и покушавају да га потопе под воду или ударе крилима. Пре самог физичког сукоба, они изводе ритуале – подижу се из воде, нагло забацују главу, испуштају карактеристичне звиждуке и прскаји воду кљуном, како би задивили женку. Женка их посматра и бира најдоминантнијег и „најлепшег“.
Дивље патке нису стални партнери, већ пркатукују сезонску моногамију. Пар се формира на јесен или у зиму и остају заједно само до пролећа, односно до тренутка када женка почне да леже јаја. Гнезде се на тлу поред воде, у добро скривеном жбуњу. Женка снесе обично 8-12 јаја.
Чим женка крене да леже јаја, мужјак је напушта. Он се тада придружује другим мужјацима у посебним јатима. Тада им почиње и процес митарења. За то време, женка сама подиже пачиће.
Иако су у пару, мужјаци често покукушавају да се паре са другим женкама које су већ заузете. То опет доводи до жестоких јурњава по води, а и у ваздуху.
Наше дивље патке су станарице. Међутим, оне са севера Европе долазе код нас преко зиме.
