Дивљи каранфил (Dianthus pontederae) је вишегодишња зељаста биљка из породице каранфила. У народу је познат и под називом пољски каранфилић или брдски клинчић. Распрострањен је широм средње, источне и југоисточне Европе. Настањује сува и топла станишта, осунчане планинске ливаде, пашњаке и камените обронке. На нашим просторима, дивљи каранфил је препознатљив део флоре планина Златибора, Таре и Ртња, где масовно цвета од низија, па све до високих пашњака.
Корен биљке је разгранат, жилав и дубок, што јој омогућава да пронађе влагу у сувом и сиромашном планинском тлу. Стабљика је усправна, гола и чврста, а досеже висину између 20 и 60 центиметара. Листови су наспрамни, уски и дугуљасти, на врху зашиљени. Карактерише их плаво-зелена или сребрнасто-сива боја, коју им даје танак воштани слој задужен за заштиту од јаког планинског сунца и суше. Доњи листови граде розету у дну стабљике, док су горњи знатно мањи и обавијају је попут уских рукаваца. Цветови су скупљени у густе, главичасте цвасти на самом врху биљке. Крунични листићи су јарке ружичасте боје чије су ивице дубоко назубљене. Цвет има слаткаст мирис који подсећа на ванилу и привлачи бројне опрашиваче. Дивљи каранфил цвета током читавог лета, најинтензивније од маја до јула. Плод је издужена чаура са ситним црним семеном које ветар лако разноси по околини.
Данас се природна станишта ове биљке нагло сужавају због урбанизације планинских центара и прекомерне испаше. Због тога је дивљи каранфил заједно са другим дивљим сродницима из рода каранфила, заштићена биљна врста у Србији. Брање ради прављења букета или било какво уништавање ових цветних врста у природи је најстроже забрањено и кажњиво законом. Када шетате падинама Златибора, уместо да га уберете, фотографишите га и сачувајте његову лепоту за будуће генерације.
