Дивља јабука (Malus sylvestris) – шумска јабука или киселица је аутохтона европска врста листопадног дрвета. Углавном расту у брдским и планинским крајевима, уз путеве, међе, по ободима шума или на ливадама. Расту као усамљена стабла. Могу да доживе старост 80 – 100 година.
Расте од 4 до 10 метара у висину. Најчешће тражи плодно, дубоко земљиште. Стабло је танко, неретко криво, са неправилном крошњом. Гране су такође, танке са трњем које служи као заштита од животиња. Листови имају облик елипсе, на врху су шпицасти, а цветови бели до ружичасти. Дивљу јабуку опрашују инсекти, а плодови различитих стабала могу доста варирати по укусу и величини плода.
Цвета од априла до маја. Плод је доста ситнији од питоме јабуке, најчешће кисео и опорог укуса. Могуће је пронаћи стабла са слатким плодовима, али то је прилично ретко. Дивља јабука није модификована, па је отпорнија на биљне болести.
Од плода дивље јабуке производи се сирће које је добар диуретик, снижава притисак и подстиче смањене телесне масе. Пошто садржи антиоксидансе, ово сирће повољно делује на имунитет. Сушени плодови се користе као додатак чајевима. У златиборском крају је обавезан састојак водњике.
Дивље јабуке садрже калцијум, магнезијум, гвожђе, пектин који чисти организам од тешких метала.
У неким европским земљама уврштена је у заштићене врсте.