Каква би то зима била на Златибору без киселог купуса?
Реално једној породици од четири јешна члана не треба више од 30, ‘ајде 40 кила купуса. А креће овако… Пластично буре од 60 литара кошта око 1.500 динара, а од 100 литара 2.000.
– Ма дај то веће! Нећу црћи за 500 динара. Узима се буре, гура у гепек и иде се даље.
– Ма шта има везе што је веће. Ако ништа ваљаће за у село за шљиве.
– Пошто ти је купус? Па, дааај ми једно 30, 40 кила…
Продавац не би био продавац да не уме добро да оцени платежну моћ муштерије.
– Може ли 43,80? 43?
– Ма додај нек буде 50, ал’ у два џака. Понећу ја један, а ти, сине, узми други. А, не може у гепек. Па дај окрени буре… Неће. Дај на задње седиште. Обориде та седишта!
Долази се кући и са задовољством почиње да се ређају главице.
– Синеее да нећеш на пијац колима? Па још један ред може да стане у буре. Ситне главице, па се лепо сложио.
– Колико да узмем?
– Па узми једно десетак главица. Ма узми 15 можда опет буду мање. Ако ништа, нарибаћу у канту.
Буре је попуњено. А и три канте рибанца.
– Да немамо негде неку већу канту, да исечем и на четвртине да се пре укисели, ваља за салату.
И тако. Нова Година, прва салата се једе. Онда иде подварак, сарма, салата, па опет подварак, салата, сарма, подварак, „мрзи ме да савијам сарму“, салата, сезонска салата, „да нећете подварак“, „шта ћемо са оним купусом“…
