Др Гордана Бојовић рођена је 22. августа 1977. године у Земуну. Основну и средњу медицинску школу завршила је у Ваљеву, а Факултет медицинских година 2004. у Београду. Ради у Дому здравља у Чајетини као изабрани лекар. 2012. године завршила је специјализацију опште медицине. Написала је већи број радова за домаће и интернационалне Конгресе опште медицине. Сертификовани је саветник за исхрану од 2022.
Заједно са Вуком Бранисављевићем, дипл. наставником физичког васпитања и спорта и Маријом Лучић, дипл. магистром фармације, Др Гордана Бојовић учествовала је на трибини поводом Свестког дана здравља и обележавања 75 година Светске здравствене организације.
Тим поводом, разговарали смо са њом о значају здраве исхране.
Иако се о правилној исхрани све више прича, ретко је спроводимо у пракси. Колики је значај здраве исхране?
– Здрава исхрана је од круцијалног значаја за све узрасне категорије становништва као основа виталности, здравља, фунционалности… Здравим начином исхране не само да обезбеђујемо довољно енергије нашим ћелијама, већ обезбеђујемо квалитетне макро и микронутријенте неопходне за раст, развој, свакодневно функционисање.
Која су општа правила здраве исхране?
– Здрав начин исхране подразумева правилан избор и комбинацију намирница, здрав начин припреме оброка и избалансиране и уравнотежене оброке. Ако томе придодамо физичку активност, а неопходна је због што дуже функционалности зглобова и мишића, онда је то пун погодак.
Избор намирница: код познатих произвођача уз декларацију производа. У продавницама не куповати кондиторске производе пуне масти и шећера, без обзира што на њима „вриштећим“ словима пише да их нема (има их у другом, скривеном облику), избегавати сухомеснате производе из продавница, као и све грицкалице. Воће и поврће узимати свеже, добро опрано са зеолитом или содом. Уз сваки оброк јести што више салате (купус, паприка, краставац, зелена салата, ајсберг, свежа цвекла, свежа шаргарепа…). Прво треба јести салату, а тек после ње главно јело.
Уоброчите се! Потребно је да имате четири оброка, доручак, ужину, ручак и вечеру. Размак између оброка, за оне који желе да се угоје је 2,5 сати, а за оне који желе да смање телесну масу 3:45-4 сата, максимално 6. Воће се једе за ужину у комбинацији са влакнима, протеинима, мастима, јер је воће врста шећера. Ујутру на празан стомак пијемо чај да би се детоксиковали. У току дана уносимо количину течности коју добијамо кад своју масу поделимо са 25.
Које су најчешће замке у које свакодневно упадамо?
– Уношењем превише енергетски богатог оброка уз нездраве нутријенте ризикујемо да нарушимо наше здравље. Последице неправилне исхране су гојазност, дијабетес, кардиоваскуларне, локомоторне и друге болести.
На интернету се сусрећемо са разним дијетама за лако и брзо скидање вишка килограма. Како да знамо шта је добро, а шта не?
– У нашем свакодневном раду, све је више млађе популације која има болест звану гојазност, али је не препознаје као болест, већ као естетски проблем. Тек кад се јаве компликације гојазности, схватимо колико коморбидитета она носи са собом. Када људи најзад схвате да имају проблем, онда се потеже за разним дијетама са интернета, телевизије… Ту се свашта продаје, рекламира, махом ништа здраво и правилно. Свака дијета која искључи неку намирницу из пирамиде исхране је нездрава.
Довољно је држати се ових основних постулата које сам навела уз ОБАВЕЗНУ физичку активност. Уколико на тај начин, проблем није решив и уколико је удружен са још неким болестима, треба се обратити стручном лицу (нутриционист, саветник за исхрану итд).