Црњуша (Erica carnea) је вишегодишња зимзелена биљка из породице вресова. Расте на каменој и плиткој подлози, у облику грма висине до 30 центиметара. Честа је на Златибору, а најчешће се среће у боровим шумама у којима понекад заузима велике површине, мада се може наћи и у буковој и грабовој шуми. Добро подноси ниске температуре, па опстаје и у пределима до 2000 метара надморске висине.
Црњуша има добро развијен и јак корен и добро се везује за тло. Као таква штити земљиште од ерозије. Кора јој је танка и светлосмеђа. Веома је разграната. Гранчице, на којима расту игличасти листови распоређени у пршљенове. су танке и крте. Иглице су кратке и уске, на врху зашиљене. Цветови су двополни, скупљени по 2-4 у цвасти. Цвет је на краткој дршци, висећи, розе-љубичасте боје. Подсећа на звончић. Биљка цвета од фебруара до априла, ако су зиме топле и од јануара. Плод је увиду лоптасте капсуле у којој се налазе више ситних и издужених семенки. Размножава се семеном или резницама.
Црњуша је веома медоносна биљка и важан је извор исхране за пчеле у планинским пределима. Мед који пчеле стварају хранећи се њеним поленом је тамне боје и одличног је квалитета. Сматра се да је име црњуша и добила баш због такве боје меда. Црњуша се слабо користи у медицини иако је добра за ублажавање тегоба изазване реумом, песком у бубрезима, помаже у пречишћавању крви. Користи се као чај који се пије пред спавање.
