Бујад, обична или орлова папрат (Pteridium aquilinum) је врста вишегодишњих папрати из фамилије Dennstaedtiaceae. Честа је на Златибору где расте на сувим местима, у светлим шумама, на пропланцима, крчевинама, запуштеним ливадама и њивама.
Бујад је зељаста биљка која може да достигне висину између 50 и 150 cm. Из подземног ризома расте стабљика у дну дебљине око 1 cm. Листови су појединачни троугластог облика, који су двоструко или троструко издељени. Са доње стране листа су споре преко којих се биљка размножава. Претпоставља се да бујад цвета и клија током целе године.
Бујад се сматра коровом. Лако се шири и брзо надвладава остале биљне културе. Јако је отпорна и тешко се искорењује јер јој корен иде и до пола метра у дубину земље.
Сува папрат се некада користила као простирка домаћим животињама у шталама. За стоку бујад је отровна и доводи до тешких обољења желудца. Међутим, млади листови и корен су корисни и користе се у исхрани човека. Ови делови имају високог садржај скроба. Млади изданци се беру док су савијени, током марта и априла. Чим се одмотају постају отровни. Додају се у чорбе и варива. Корен се вади с јесени, у периоду октобар – новембар, суши и додаје и теста. Биљка се користи у народној медицини код сметњи у варењу, цревних паразита и реуматских болова.
