Зова, црна зова (Sambucus nigra) је вишегодишња жбунаста или ниско дрвенаста биљка. На Златибору се може наћи на осунчаним теренима, у близини река и потока, по ободима листопадних шума.
Дрво зове је тврдо и бледо жуто. Гране су јој зелене са светлим цртицама, које током старења постају смеђе и испуцале. Цветови су јој, такође бледо жути. Биљка је хермафродитна, што значи да су у истом цвету смештени и мушки и женски репродуктивни органи. Цветови су ситни, са пет латица. Од њих настају бобице. Бобице су прво зелене да би касније постале црне. Пуне су антиоксиданта антоцијана.
Зова је лековита биљка. Плод јој је богат витамином Ц и Б, а од минерала гвожђем и селеном. Садржи и танине, пектине, флавоноиде, гликозиде. Користи за лечење грознице, синузитиса, кашља, уринарних тегоба, реуме, као и против вируса. Лековити су цвет, зрео плод и корен.
Међутим, зова садржи и токсине, и то Самбунигрин, прунасин и холокалин, којих има у кори, листовима, незрелим плодовима. Тровање биљком се манифестује кроз мучнину, повраћање, пролов и грчеве у стомаку.
ветови зове се користе за чај, сок, ликер. Беру се од априла до јуна, најбоље пар дана након кише, како би се задржало интензиван мирис. Сушењем зове, мирис се губи. Плодови се конзумирају свежи. Међутим, понекад је тешко оценити да ли су зрели или не. Из тог разлога могу се скувати, па онда јести.
