Кантарион (Hypericum perforatum) је вишегодишња зељаста биљк из породице Hypericaceae. Настањена је у Европи, Азији, Северној Америци и северној Африци. Расте на осунчаним ливадама, по сувим и необрађеном земљишту, уз рубове шума. Ова лековита биљка је чест становник златиборских ливада, а може се брати од јуна до септембра.
Биљка има развијен корен. Стабљика је усправна, при врху разграната и висине до 75 cm. Листићи су зелени, голи и овални. На њема су видљиве светлије тачке, односно вакуоле, напуњене етарским уљем. Цветови су жути, граде крупну цваст. Плод је чаура.
Кантарион има широку примену у медицини. Његово уље користи се за лечење опекотина, зарастање рана, хемороида, за третирање суве и испуцале коже. Поред спољашње употребе, кантарион се користи за лечење гастритиса, тако што се 20 дана пре сваког оброка пије кафена кашичица уља.
Чај од кантариона помаже лечењу главобоља, ноћног мокрења, нервних болести, преморености. Чај и екстрати кантариона могу ублажити лакше и средње облике депресије.
За чајеве се користе надземни делови биљке које не треба сушити на сунцу, већ у хладу, стављене на платно или хартију. Пожељно је да постоји струјање ваздуха.
Важно је знати да кантарион може ублажити дејство појединих лекова, па треба водити рачуна при његовом коришћењу. Не треба га користити уз лекове за смирење, за срце и притисак, за имунитет, за смањење холестерола…
Домаће уље од кантариона
Окачити кантарион на суво место да преноћи. Тако ће све бубице отићи са биљке. Не прати га. 2/3 чисте тегле напунити исецканим кантарионом, а затим налити уље. Препоручује се маслиново, мада је могуће користити и обично, сунцокретово уље. Затворити и оставити да стоји око месец и по дана на сувом, хладном и тамном месту.
