Бела бреберина, (Anemone nemorosa) зељаста је биљка из фамилије љутића (Ranunculaceae) која настањује листопадне, а не ретко и четинарске шуме. Позната је и као шумарица. Распрострањена је у Европи и Северној Америци. Уписана је у Црвену књигу флоре Србије, па је у Војводини већ заштићена врста.
Бела бреберина је зељаста биљка. Стабло јој је усправно, високо до 30 cm. Листови су троделни, тестерасто назубљени. Приземни листови су на дугим дршкама, док су горњи на краћим у облику пршљена од три листа. Цветови појединачни на дугим цветним дршкама. Сачињава их 6 уских латица беле боје. У средишту цвета налази се велики број прашника. Тучкови су дугуљасти, прекривени длачицама и мало повијени. Цвета од марта до маја. Опрашују их инсекти. Из цвета се развија плод у виду орашчића. Сваки плод носи по једну семенку. Биљка се размножава изданцима.
Бела бреберина је отровна, јер у листовима и цвету садржи анемонол. Иначе, ово једињење се налази у свим биљкама из породице љутића. Ако је биљка „рањена“ почеће да излучије отров који у додиру са кожом изазива свраб и осип. Ако се пак прогута може изазвати мучнину, повраћање, вртоглавицу, грчеве, жутицу или парализу. Због свог отровног дејства ретко се користи. Сушењем биљке анемонол се разграђује, па се некада у народној медицини користила против главобоље и реуматског гихта.
