Ледињак (Ranunailus ficaria) је шумски весник пролећа из породице жабњакa (Ranunculaceae). Назива се још и златица због боје цвета. Насељава влажна подручја, у близини потока, мочвара. Распрострањен је у Европи и у западним деловима Азије. На Златибору ледињак је стални становник листопадних шума.
Ледињак је зељаста биљка. Корен јој је кратак, али меснат и задебљао. Стабљика је дуга до 30 cm, углавном полегла. Листови су појединачни, на дугим и сочним дршкама. Чврсти су, дебели и у облику срца. Биљка цвета у рано пролеће, током марта и априла, док шума још није олистала. Цветови су жути и појединачни. Састављени су од 8 до 12 златножутих латица са мноштвом прашника и тучкова. Пречника су 2 до 3 центиметара. Отворени су само ујутру и за време сунчаног времена. Плод је орашчић прекривен длакама. Из сваког плода рађа се по једна семенка. Семе расејавају мрави (мирмохорија) односећи га у мравињак где исклија. Размножавање је могуће и преко коренских кртола или пупољцима у пазуху листова.
Ледињак је јестива биљка. Листови се беру пре цветања, јер након прецветавања биљке, постају отровни. Користе се обарени као салата. Богати су витамином Ц и каротином. Корен се вади након цветања и богат је скробом. Осушени пупољци се користе као зачин.
